Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL – Evropska unija poziva na ubrzanje procesa pristupanja Zapadnog Balkana tom bloku i traži od Beograda i Prištine brz napredak u normalizaciji odnosa i da u potpunosti, bez daljih odlaganja ili preduslova, primene postignute sporazume, uključujući sporazum o putu ka normalizaciji odnosa i njegov implementacioni aneks, navodi se u objavljenoj deklaraciji, sa kojom se usaglasila i Srbija. U deklaraciji se traži potpuno usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i napominje da će EU brzo ispitati predloge iznete u Planu rasta za unapređenje ekonomske integracije Zapadnog Balkana sa EU. Navodi se da EU nastavlja da u potpunosti podržava napore visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozepa Borelja i specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja zapadnog Balkana Miroslava Lajčaka. Kako se dodaje, EU očekuje „konstruktivan angažman“ Beograda i Prištine“ u dobroj veri i duhu kompromisa“ da bi se postigao brz napredak u normalizaciji njihovih odnosa, što je, kako se navodi, kritično važno za sigurnost i stabilnost celog regiona i za osiguranje da dve strane mogu da napreduju na evropskom putu. „Pozivamo strane da, bez daljih odlaganja i preduslova, potpuno sprovedu Sporazum o putu normalizacije i njegov Aneks za implementaciju, kao i sve prethodne sporazume“, navodi se u deklaraciji. Kako se dodaje, od Beograda i Prištine se očekuje da nastave da ulažu kontinuirane napore za smirivanje napetosti u skladu sa zahtevima EU i da se uzdrže od jednostranih i nekoordinisanih akcija, koje bi, upozorava se, mogle da dovedu do daljih tenzija i nasilja, kao i retorike koja ne vodi normalizaciji odnosa. U nacrtu se navodi da je zbog sve komplikovanijeg geografskog okruženja, kojim dominira rat u Ukrajini i koje je snažno obeleženo krizom na Bliskom istoku, ugrožena evropska i globalna bezbednost i da to okruženju pokazuje „važnost jedinstva i svrhe unutar evropske porodice“ i strateškog partnerstva između EU i Zapadnog Balkana kojima se uspostavljaju još bliže veze i bolje integrisana saradnja sa EU, na osnovu zajedničkih principa i vrednosti.(13. decembra)
Mišel: Z.Balkan je deo Evrope;Fon der Lajen:Beograd i Priština da ispune obaveze
BRISEL- Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je da je Zapadni Balkan deo Evrope, dok je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla da je pred Beogradom i Prištinom da ispune svoje obaveze u okviru dijaloga sa EU. Ona je pozdravila „važne korake“ koji su oni napravili ove godine postigavši Ohridski sporazum. Fon der Lajen je na konferenciji za novinare, nakon samita EU-Zapadni Balkan, pozdravila smanjenje tenzija na severu KiM, naročito korake postignute po pitanju registarskih tablica, električne energije i priprema za vanredne opštinske izbore. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da je ideja samita da se da podsticaj odnosima između Zapadnog Balkana i EU. On je rekao da je na samitu pre svega istaknuto da je Zapadni Balkan deo Evrope i potvrdio EU perspektivu za šest zemalja Zapadnog Balkana. „Želimo da ojačamo saradnju u svim oblastima. Ovde govorimo o konceptu postepene integracije o kome smo mogli da razgovaramo u vrlo praktičnom smislu sa našim kolegama sa Zapadnog Balkana“, rekao je Mišel. On je dodao da se, bez čekanja konačne odluke o proširenju, Zapadni Balkan se može približiti EU. Podsetio je na Plan rasta koji je predstavila Evropska komisija i istakao da je reč o veoma korisnom instrumentu. „Mnogi lideri su naglasili važnost ovog instrumenta kako bi nam pomogao da radimo bliže. Rad na ovom zajedničkom regionalnom tržištu u cilju promovisanja saradnje između ovih zemalja i njihovog približavanja EU. Dakle, postepena integracija je prva tačka“, rekao je Mišel. On je dodao da je druga tačka više vezana za ekonomiju i investicionu podršku. „Mnogi su istakli značaj saradnje u oblasti energetike“, rekao je Mišel. On je rekao da se EU, kako se izrazio, suočila sa „ruskim ucenama u oblasti energije“ i da je želela da reaguje i da iznese predloge za rad sa regionom Zapadnog Balkana“ i liderima regiona kako bi postojala veća usklađenost. „Suočavamo se sa izuzetno teškim geopolitičkim izazovima sa ratom koji je pokrenula Rusija protiv Ukrajine. I zato je toliko je važno da govorimo jednim glasom, da delujemo u istom pravcu i da učinimo sve da zaštitimo naše zajedničke vrednosti, da zaštitimo naše interese. To je još jedna oblast u kojoj želimo da ojačamo našu saradnju“, rekao je Mišel On je dodao da EU želi da više sarađuje sa Zapadnim Balkanom u oblasti borba protiv dezinformacija, sajber i hibridnih napada, kao i u oblasti migraciji. „Vizna politika je važno sredstvo. I osećamo da više saradnje, više koordinacije u ovoj oblasti takođe je važno“, rekao je Mišel. On je naglasio da je projekat Evropske unije zasnovan na pomirenju i na zajedničkoj volji za budućnost, „da se izgradi više prosperiteta, više bezbednosti, više mira, više stabilnosti“. „Zato je rešavanje sporova, rešavanje sukoba toliko važno. I zato smo ohrabrili sve prisutne lidere da prošire svoje napore u rešavanju sporova i rešavanju sukoba“, rekao je Mišel. On je dodao da su na samitu istaknute „zajedničke obaveze, tako da se ubrza rad kako bismo Zapadni Balkan približili Evropskoj uniji“. „To znači da obe strane imaju jasnu mapu puta u pogledu reformi, vladavine prava, pravde, i napore koje treba uložiti da bismo se pripremili za ovo proširenje. Ono, naravno, mora biti zasnovano na zaslugama, ali će takođe uzeti u obzir prilično specifičnu situaciju u Evropi danas“, zaključio je Mišel. Fon Der Lajen je rekla da su pristupni pregovori su jedan deo napora EU da se približi Zapadni Balkan, ali drugi deo je ekonomija. „Ako pogledate ekonomije Zapadnog Balkana, oni danas stoji na oko 35 odsto proseka EU. Drugim rečima, postoji mnogo neiskorišćenog potencijala“, rekla je fon der Lajen. Ona je naglasila da je upravo to „ono na šta gleda novi Plan rasta“. „Bilo je mnogo pohvala za novi plan rasta. Novi plan rasta ima u osnovi četiri principa ili četiri stuba. Prvi je da kažemo mi, Evropska unija, otvaramo svoje tržište u sedam važnih sektora za Zapadni Balkan.Na primer, saradnja na carini, bezgotovinsko plaćanje, nesmetan transport, roming kao kod kuće i drugi sektori koji su važni“, rekla je fon der Lajen. Kao drugo, navela je da EU traži od Zapadnog Balkana da uzajamno otvori svoja tržišta prema susedima kako bi se ostvarilo zajedničko regionalno tržište Zapadnog Balkan. Ona je naglasila da bi takvo zajedničko regionalno tržište Zapadnog Balkana moglo da poveća BDP Zapadnog Balkana za deset odsto. Kao treće, navela je da Zapadni Balkan pristupi jedinstvenom tržištu. „Potrebni su nam jednaki uslovi. Prema tome, reforme moraju da se urade na Zapadnom Balkanu“, rekla je fon der Lajen. Kao četvrti element navela je investicije. „Novi plan rasta ima potencijal da udvostruči veličinu ekonomije regiona u roku od jedne decenije“, rekla je fon der Lajen. Ona je konstatovala i da je postignuto mnogo manjih, ali dobrih koraka, i kao primer navela smanjivanje naknada za roming. Fon der Lajen je ukazala na ekonomski i investicioni plan, koji predviđa 30 milijardi evra za Zapadni Balkan, od kojih je već isporučeno 17 milijardi. Ona je istakla da je danas odobrena nova serija od još pet projekata u vrednosti od blizu 700 miliona evra. Na pitanje kolika je efikasnost apela EU da se kandidati usklade sa spoljnom i bezbednosnom politikom, Mišel je rekao da je to“ izuzetno osetljiva tačka“ i da se nastavlja sa naporima da se izgradi zajednička spoljna i bezbednosna politika. „Voleli bismo da zemlje koje dele nađe vrednosti budu inspirisane tim vrednostima“, naveo je on. MIšel je rekao da se zalaže za napredak na putu ka proširenju i nadam se da ćemo uspeti da rešimo sve ove otvorene tačke poteškoća. „Poruka danas, u nedelji našeg sastanka, je optimistična poruka. Ako uporedimo, ako se setimo pre nekoliko godina, pre nekoliko meseci, možemo osetiti da postoji mnogo jača zajednička želja da se ovo pitanje proširenja shvati ozbiljno. To ne mora nužno da znači automatski da će te prepreke ili ograničenja odmah postati rešene, ali postoji jasna spremnost da se brže krene u rešavanje svih ovih tema koje su još uvek teške“, rekao je Mišel.(13. decembra)
Orban ponovio: Mađarska neće podržati pregovore o pridruživanju EU sa Ukrajinom
BUDIMPEŠTA – Mađarski premijer Viktor Orban ponovio je na sastanku sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom da Mađarska neće podržati otvaranje pregovora o pristupanju EU sa Ukrajinom. „Naš stav je jasan: ne podržavamo prenagljeno pridruživanje Ukrajine EU“, napisao je Orban na fejsbuku . U video snimku objavljenom na toj mreži, Orban je rekao da će dvodnevni sastanak EU koji počinje 14. decembra, biti fokusiran na šanse za pristupanje Ukrajine evropskom bloku. On je dodao da rukovodstvo EU želi da na dnevni red sastanka stavi pitanje otvaranja pregovora o pridruživanju sa Ukrajinom i pokušava da podstakne Budimpeštu da pristane na ovu odluku. „Smatramo da bi pristupanje Ukrajine EU imalo katastrofalne posledice po Mađarsku. U sadašnjim okolnostima, pristupanje Ukrajine EU izgleda neblagovremeno. Stoga ga ne treba podržavati“, poručio je mađarski premijer. Orban je u sredu u mađarskom parlamentu izneo detaljne argumente protiv početka pristupnih pregovora. Mađarska vlada smatra da Ukrajina još nije spremna za ovo i da bi njeno pristupanje EU ozbiljno narušilo interese svih članica bloka. Ogromna većina mađarskih poslanika podržala je ovaj stav.(13. decembar)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.