Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.
BRISEL- Lideri i drugi zvaničnici EU pozdravili su „veliki napredak“ koji je postignut u pregovorima o novim pravilima za kontrolu migracija, nakon što su Savet EU i Evropski parlament (EP) postigli dogovor o novom setu pravila za upravljanje migracijama i azilom.
S druge strane, kritičari dogovora upozoravaju da će ovakve promene oslabiti prava tražilaca azila i ohabriti postizanje moralno sumnjivijih dogovora sa zemljama koje ljudi napuštaju kako bi došli u Evropu. Evropski poslanici su, nakon razgovora tokom noći, izrazili olakšanje što je postignut dogovor o „ključnim političkim elementima“ Pakta za azil i migraciju, koji je u septembru 2020. godine predstavljen kao odgovor na probleme sa migracijama, sa kojima se suočava EU. Pregovarači su proteklih nedelja premostili razlike u vezi sa pravilima koja se odnose na skrining migranata koji neovlašćeno dolaze u EU, što uključuje fotografisanje lica i brzo uzimanje otisaka prstiju, uključujući deci od šest godina, kao i način na koji se ovi biometrijski podaci mogu koristiti. Postignut je i dogovor o tome koje zemlje EU treba da rešavaju pitanje zahteva za azil, procedura za to i koje vrste obavezne podrške druge zemlje moraju da pruže onima koje se bore da se izbore sa dolaskom migranata, posebno u „kriznim situacijama“. Kako se precizira u saopštenju Saveta EU, kojim do kraja godine predsedava Španija, ovaj savet i EP postigli su dogovor o suštinskim političkim elementima pet ključnih propisa „koji će temeljno revidirati pravni okvir EU o azilu i migracijama“. Pet zakona EU o kojima su se usaglasili EP i Savet EU odnose se na sve faze upravljanja azilom i migracijama, počevši od skrininga neregularnih migranata kada stignu u EU, uzimanja biometrijskih podataka, procedura za podnošenje i rešavanje zahteva za azil. Oni se odnose i na pravila o utvrđivanju koja je država članica odgovorna za rešavanje zahteva za azil, na saradnju i solidarnost među državama članicama i način postupanja u kriznim situacijama, uključujući slučajeve instrumentalizacije migranata. Kako se dodaje u saopštenju, kada nova pravila budu usvojena ona će učiniti evropski sistem azila efikasnijim i povećaće solidarnost među državama članicama time što će omogućiti da se olakša teret državama članicama u koje stiže većina migranata. „Ovo je zaista istorijski dan“, rekla je predsednica EP Roberta Mecola i izrazila nadu da će ovaj dogovor doprineti da države članice budu manje sklone ponovnom uvođenju unutrašnjih granica „jer se prilivom (migranata) upravlja“. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozdravila je na društvenoj mreži X (Tviter) postizanje „istorijskog dogovora“ o Paktu o migracijama i azilu. Nemački kancelar Olaf Šolc ocenio je da je doneta „veoma važna odluka“, koja će „rasteretiti zemlje koje su posebno pogođene, uključujući Nemačku“. Španski premijer Pedro Sančes ocenio je, obraćajući se poslanicima svoje zemlje, da će ovaj pakt „omogućiti da imamo poboljšano, humanije i bolje koordinisano upravljanje našim granicama i migracionim tokovima“. Dogovor je pohvalio i holandski premijer Mark Rute koji je rekao da se njime „poboljšava kontrola nad migracijama“, uz „bolje procedure azila na spoljnim granicama EU“. Dok su zvaničnici EU slavili dogovor o paktu o migracijama, organizacije za ljudska prava i grupe za zastupanje migranata upozorile su na njegove posledice po migrante i tražioce azila koji stižu do evropskih granica, dodaje Politiko. Evropski savet za izbeglice i prognanike, krovna organizacija za prava migranata, kritikovao je na društvenoj mreži X (Tviter) pravila kao „vizantijska po svojoj složenosti i orbanovska po svojoj okrutnosti“, aludirajući na mađarskog premijera Viktora Orbana, koji je podigao ograde od žilet žice kako bi sprečio ulazak migranata. Više od 50 neprofitnih organizacija upozorilo je u otvorenom pismu da će pakt o migraciji omogućiti zemljama da proizvoljno pritvaraju decu, sklanjaju migrante u ono što se u sporazumu naziva „bezbednim trećim zemljama“ i povećati „rasno profilisanje“. „Danas je katastrofalan dan za ljude koji beže od rata i nasilja. Svojom reformom azila, EU se fokusira na logore, ograde i deportacije u nebezbedne treće zemlje. Ovo je kompromis na štetu ljudskih prava“, rekao je predsednik međunarodne organizacije Lekari bez granica Hristos Hristu. Kako objašnjava Rojters, ovaj dogovor podrazumeva da se svakoj zemlji EU dodeli deo od 30.000 ljudi koje se očekuje da će EU prihvatati godišnje u okviru zajedničkog migracionog sistema. Zemlje koje ne žele da prihvate te ljude moći će da drugim zemljama koje ih prihvataju pomognu tako što će platiti najmanje 20.000 evra po osobi godišnje. Prema sporazumu uvela bi se nova ubrzana procedura na granicama EU za one za koje se smatra da je malo verovatno da će dobiti azil kako bi se sprečilo da se godinama zadržavaju unutar bloka. Njihovi zahtevi bi se rešavali u roku od najviše 12 nedelja i, ako budu odbijeni, trebalo bi da budu vraćeni u svoje zemlje porekla u narednih 12 nedelja. Taj mehanizam bi se primenio na sve one koji se smatraju opasnim, nekooperativnim ili dolaze iz zemalja sa niskim stopama priznavanja azila u EU, kao što su Indija, Tunis i Turska. Ubrzanu proceduru zemlje EU bi mogle da primene i na ljudima koji budu pronađeni na moru, uhvaćeni dok su nelegalno pokušavali da uđu u EU ili podnosili zahtev za azil na granici neke zemlje, a ne unapred. (20. decembra )
Ministri finansija EU postigli dogovor o reformi fiskalnih pravila EU
BRISEL– Ministri finansija zemalja članica Evropske unije dogovorili su se danas o najnovijoj reformi fiskalnih pravila EU koja su uvedena pre dve decenije, dajući tako više vremena za smanjenje javnog duga i stvaranje podsticaja za javna ulaganja čak i tokom procesa budžetske konsolidacije. Reforma dolazi nakon što su nivoi državnog duga dostigli nove rekorde u programima oporavka od pandemije korona virusa, a predstoje i nova izdvajanja za borbu protiv klimatskih pormena, politiku industrijskog razvoja i bezbednosne izazove. Godišnja stopa inflacije u evrozoni je u novembru pala na 2,4 odsto sa oktobarskih 2,9 odsto, u skladu sa prethodnom preliminarnom procenom, saopštio je ranije Evrostat. Cene usluga su porasle za četiri odsto međugodišnje, izdaci za hranu, alkohola i duvan za 6,9 odsto, dok su cene energenata pale za 11,5 odsto u odnosu na novembar 2022. godine, navodi se na veb stranici Evrostata.(20. decembra)
Vukovi na putu da izgube status strogo zaštićene vrste u EU
BRISEL- Vukovi bi mogli da izgube status strogo zaštićene vrste u Evropskoj uniji, ako se usvoji predlog Evropske komisije da se njihov nivo zaštite smanji zbog rastućeg broja i opasnosti koju predstavljaju. Evropska komisija predložila je da se promeni međunorodni status zaštite vukova i da umesto „strogo zaštićeni“ postanu „zaštićeni“, na osnovu novih podataka o njihovom većem broju i napadima na stoku, prenosi Rojters. Komisija je saopštila da je odluku donela na osnovu iscrpne analize o stanju vukova u EU koja pokazuje da se populacija vukova znatno povećala u protekle dve decenije i da okupiraju sve veća područja. Detaljna analiza EU pokazuje da u 23 članice EU ima preko 20.300 vukova, više u odnosu na prošlogodišnje procene od 19.400 i značajnije više od 11.193 koliko je procenjeno u 2012. i da njihova populacija raste, a teritorija na kojoj su rasprostranjeni se širi, što je dovelo do sve većih sukoba sa ljudskim aktivnostima, posebno u pogledu štete za stoku. Vukovi su registrovani u svim državama članicama EU osim Irske, Kipra i Malte, navodi Rojters. Oni su prema Bernskoj konvenciji o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa strogo zaštićena vrsta, što znači da je njihovo ubijanje zabranjeno osim ako ne predstavljaju opasnost po ljude i stoku. Ukoliko status vukova bude promenjen iz „strogo zaštićenog“ u „zaštićen“ onda može biti odobren lov na te životinje. Da bi Komisija zvanično uputila predlog Stalnom odboru Bernske konvencije potrebna joj je saglasnost zemalja članica EU.(20. decembra )
Stroži zakon EU za kompanije koje nude sadržaj za odrasle
BRISEL- Evropska unija dodala je tri kompanije koje se bave sadržajem za odrasle – Pornhub, Stripchat i XVideos – na listu firmi koje podležu strogim propisima, a na osnovu novih prvila za onlajn sadržaje, izjavio je danas evropski komesar za unutrašnje tržište Tjeri Breton. Nova pravila, poznata kao Zakon o digitalnim uslugama (DSA), zahtevaju od kompanija da sprovedu detaljna ispitivanja, prođu spoljašnju i nezavisnu reviziju, i dele podatke sa organima vlasti i istraživačima. U aprilu, EU je označila pet podružnica Alfabeta, dve jedinice Meta platforme i dva Majkrosoft biznisa, platformu X i Alibabin Ali Ekspres među 19 kompanija koja moraju da slede pravila. Označene kompanije će morati da urade više u borbi protiv dezinformacija, da daju većui zaštitu i izbor korisnicima i da osiguraju jaču zaštitu za decu, ili da se suoče sa kaznama većim od šest odsto od globalnog godišnjeg prihoda. „Pornhub, Stripchat i XVideos ispunjavaju prag u skladu sa strožim DSA obavezama. Stvaranje bezbednije okoline za našu decu je prioritet DSA“, naveo je Breton.(20. decembra )
Proizvodnja u građevinarstvu u evrozoni i EU pala u oktobru
BRISEL- Proizvodnja u građevinarstvu je u oktobru mesečno pala za jedan odsto u evrozoni i za 0,6 odsto u EU, navodi se u danas objavljenoj prvoj proceni Evrostata. Na godišnjem nivou je proizvodnja u građevinarstvu u oktobru pala za 0,7 odsto u evrozoni i za 0,4 odsto u EU, objavljeno je na sajtu Evrostata. Najveći mesečni rast prozvodnje u građevinarstvu je u oktobru zabeležen u Rumuniji i Švedskoj od po tri odsto, Španiji 1,4 odsto i Austriji 1,3 odsto, a najveći mesečni pad u Sloveniji 6,1 odsto, Nemačkoj i Slovačkoj po 2,2 odsto i Francuskoj dva odsto. Na godišnjem nivou je najveći rast registrovan u Rumuniji od 9,2 odsto, Španiji 8,3 odsto, Poljskoj 7,5 odsto, dok je najveći godišnji pad bio u Finskoj od 7,3 odsto, Švedskoj 4,6 odsto i Belgiji od 3,5 odsto.(20. decembra)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.