Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL/BEOGRAD – Delovi Evropske unije mogli bi da se suoče sa još tri meseca toplih i sušnih vremenskih uslova u momentu kad je Evropa već izložena velikoj suši koja je dovela do šumskih požara, presušivanja reka i uništavanja useva, upozorava se u izveštaju programa EU Kopernikus. U situaciji kada je u skoro polovini članica EU na snazi upozorenje na sušu, uslovi se pogoršavaju u Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Irskoj, Italiji, Luksemburgu, Holandiji, Portugalu, Rumuniji i Španiji, a izveštaj predviđa rastuća opasnost od suše i van EU, u Velikoj Britaniji, Srbiji, Ukrajini i Moldaviji.
Stručnjaci u Srbiji objašnjavaju da su intenzitet i trajanje suše kao i obilnih padavina, posledice klimatskih promena, i upozoravaju da se to neće se smanjiti i da u budućnosti možemo da očekujemo probijanje novih temperaturnih rekorda, rekao je danas Tanjugu klimatolog Vladimir Ðurđević.
„Ovo možda nije istorijski najteža suša, ali jeste sigurno jedna od najtežih koje su zadesile Evropu. Intenzitet i trajanje su povezani sa klimatskim promenama, i nećemo morati da čekamo mnogo, posledice će biti vidljive sve češće i biće intenzivnije”
kaže klimatolog Vladimir Đurđević
On dodaje da su suše polako razvijaju i dugo traju kao i da je oporavak od njih jako dug i zahteva po nekoliko meseci padavina iznad proseka. Srpski klimatolog upozorava da u budućosti zbog procesa klimatskih promena možemo da očekujemo samo pogoršanje situacije jer je planeta sada toplija za jedan stepen. 24. avgusta
Do 2050. bez vode 17 odsto stanovnika Evrope
BEOGRAD- Nova analiza Svetske organizacije za zaštitu prirode (WWF) procenjuje da bi 17 odsto stanovništva evropskog kontinenta i 13 procenata njegovog BDP-a moglo da se suoči s visokim do ekstremnim rizicima nestašice vode do 2050. godine ukoliko organizacije za jačanje otpornosti društava i vlade ne preduzmu hitne mere. U situaciji kada se Evropa suočava sa istorijski rekordnim toplotnim talasima i niskim vodostajima reka zbog suša, posebno su ugrožene četiri najvažnije reke na kontinentu – Dunav, Po, Rajna i Visla.
Analiza WWF-a pokriva ceo kontinent, a rezultati kažu da zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, spadaju u kategoriju niskog rizika, ali se upozorava da to nije slučaj kada su u pitanju neke druge evropske zemlje. Prema tim rezultatima, do 2050. će se, kako navode, sa najvećim rizicima verovatno suočiti Grčka u kojoj bi 82% stanovništva i BDP-a moglo biti iz područja visokog ili ekstremnog rizika. Takođe, tri četvrtine stanovništva Španije i BDP-a te zemlje moglo bi se suočiti s visokim rizikom, dok se očekuje da će gradovi u okviru sliva reke Guadalkivir (npr. Sevilja, Mursija, Granada i Kordoba) pretrpeti najveći rizik od nestašice do 2050. godine.
U WWF Adria ukazuju da će ”zdrave reke” biti ključne za izgradnju otpornosti i prilagođavanje uticajima klimatskih promena, ali i upozoravaju da je 60% evropskih reka trenutno nezdravo, uprkos zakonskoj obavezi Okvirne direktive o vodama EU da zaštiti i obnovi evropske slatke vode i osigura da sve postignu dobar status do 2027. godine. 24. avgusta
Srbija u borbi protiv restrikcija sutruje
BEOGRAD- U trenutku kada cela EU i zemlje članice ponaosob usvajaju planove i donose mere u cilju uštede struje, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje da će se Srbija svakog dana boriti za to da ne dođe do isključenja struje u narednom periodu.
„Ostaje nam sedam meseci i sedam dana do 31. marta. Svaki dan ćemo da gledamo i da se borimo. Do sada nismo imali isključenja, a ja vam sada kažem da će se najveće zemlje Evrope suočiti sa restrikcijama. Ne mogu još da potvrdim da će toga biti i kod nas, ali borićemo se svaki dan“
kazao je Vučić
Zbog nestašice i skoka cena energenata, mnoge firme u Beču najavile su stečaj zbog četiri puta skuplje struje nego pre rata u Ukrajini, vlasti Skoplja smanjuju ulično osvetljenje na maksimalno 70 procenata snage, Grčka udvostručava subvencije za račune za struju na 1,9 milijardi evra, a predsednik Francuske Emanuel Makron upozorava svoje građane da je prošlo vreme blagostanja. 24. avgusta
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.