go to the original language article
U dvorištu stare kuće u Torovici kod Lezhe, pored loze su postavljena 80 košnica. Oko njih se oseća samo zvuk tišine. U februaru, kada su temperature i dalje niske, pčele se jedva primećuju. Zatim, početkom proleća, kada cveće procveta, stotine hiljada pčela napušta svoje košnice i mogu se videti kako lete od cvetova trešnje do lavande ili procvetele kestene. Obližnje livade, stare livade i brda koja okružuju selo postaju Rajski vrt za pčele, omogućavajući im da igraju nezamenljivu ulogu u biodiverzitetu prenoseći polen i pomažući u oplodnji i proizvodnji semena.
Pre nekoliko godina, ovaj izvanredni ciklus života gotovo je stao, jer su se pčele zarazile američkom truleži legla (AFB), bakterijskom bolešću ličinki. “Radio sam sa pčelama samo tri meseca i rekli su mi da ih spalimo, inače će zaraziti ostale, oslabiti i ubiti pčelinja društva”, kaže Rinaldo Gjolaj, mladi pčelar koji je osnovao “Alpine Pčele”.
Tada je bio samo 22 godine star, napustio je univerzitet da bi uzgajao pčele i iznenada mu se život preokrenuo. “Čitavu nedelju nisam mogao da radim ništa osim da plačem. Onda sam se setio da sam bio sportista i da sam izazivao sebe na svakom takmičenju, pa sam shvatio da je jedini način da pobediš da ustaneš nakon svakog pada”, dodaje on.
“Nije da ne usuđujemo jer su stvari teške, već su stvari teške jer se ne usuđujemo”. Ovaj citat Seneke bio je glavna motivacija za Gjolaja nakon što je izgubio 50 košnica zbog infektivne bolesti. Uspeo je da kupi druge košnice, suočavajući se sa izazovom koji bi donela neka druga neočekivana infektivna bolest ili paraziti, sve do pre dve godine, kada je saznao za nove košnice koje imaju monitoring uređaj koji sprečava rizike. Upravo tada je shvatio da će njegov strah prestati.
Podneo je zahtev za finansiranje iz projekta “EU za inovacije”, kupujući 30 uređaja za svoje košnice.
“Imaju senzore koji prate pčele bez otvaranja košnica. Preko zvukova koje ispušta kraljica možemo razumeti stanje unutar košnice. Monitoring uređaji pretvaraju zvukove u informacije za nas. Možemo shvatiti da li su pčele pod stresom, da li imaju dovoljno hrane, da li su zaražene, da li je kraljica oštećena ili da li ventilacija funkcioniše. Zahvaljujući fondu EU za inovacije, sada u realnom vremenu saznajem na svom telefonu šta se dešava u košnicama”, objašnjava Gjolaj.
“Slušanje zvuka” kraljice izgleda nikada nije bilo suštinskije za ciklus života. Pčele imaju vitalnu ulogu jer 4 od 5 cvetova i divljih kultura treba oprašivanje od životinja, barem do izvesne mere, i naša ishrana i zdravlje zavise od toga. Zato prevođenje jezika pčela pomaže da se zaštiti naš svet.
U okviru “Zelene kampanje”, u parku “Alpine Pčele” u Torovici, organizovana je šetnja od strane “Kuće Evrope”, zajedno sa H.A.N.A., omladinskom organizacijom u Lezhe. Desetine mladih pratili su priču Gjolaja ka uspehu i značaju preduzetništva za razvoj područja.
U detinjstvu mu se sviđao ukus meda. Tako je sve počelo, – kaže Gjolaj mladima, – onda treba da pratiš svoj san.
“Alpine Pčele” proizvode med, polen, propolis i mleč ili matični mleč. U narednim mesecima, Gjolaj će organizovati grupe za apiterapiju, koja pomažu ljudima koji pate od astme, dodajući društvu još jednu korist od pčela./ (12 avgust)