go to the original language article
„`html
Podmićivanje birača, sajber operacije i informacijski rat – takve aktivnosti, prema mišljenju poslanika Evropskog parlamenta, Rusija sprovodi u Moldaviji. Kako je navedeno u rezoluciji EP, Kremlj bi trebao poštovati nezavisnost te zemlje, prestati sa takvim aktivnostima i povući vojne snage sa njene teritorije.
U sredu su poslanici Evropskog parlamenta usvojili rezoluciju o Moldaviji, koja je suočena sa pritiskom od strane Rusije, ali je uprkos tome 2022. godine zvanično dobila status kandidata za EU. Rezolucija je usvojena sa 508 glasova za, 53 protiv i 104 uzdržana.
U dokumentu je, između ostalog, navedeno da su, prema moldavskim službama bezbednosti, Rusija potrošila oko 100 miliona evra pred predstojeće izbore kako bi primorala Moldavce da glasaju protiv bližih veza sa EU. U ovom kontekstu, pomenut je moldavski oligarh Ilan Šor, koji je navodno finansirao široko rasprostranjeni program izborne prevare.
Prema mišljenju poslanika Evropskog parlamenta, 15 miliona dolara je preneseno na 130 hiljada Moldavaca u okviru operacije podmićivanja birača.
EP je takođe u rezoluciji pozvao države članice da uvedu dodatne sankcije Rusiji zbog destabilizujućih aktivnosti u Moldaviji, jačanja saradnje sa tom zemljom na putu ka članstvu u EU i podrške novinarima i civilnom društvu.
EU je ranije uvela sankcije moldavskim oligarsima i proruskim akterima, uključujući Ilana Šora i Vladimira Plahotniuka, Igora Čajku, Gheorghea Kavaliuka i Marinu Tauber. Njima je zabranjen ulazak u EU, a njihova imovina je zamrznuta na teritoriji zajednice.
20. oktobra u Moldaviji će se održati predsednički izbori, na kojima će predsednica Maia Sandu, koja se zalaže za ulazak zemlje u EU, tražiti reizbor u konkurenciji sa deset drugih kandidata. Sandu je favorit na izborima sa podrškom u anketama na nivou od 27 procenata. Drugi prema podršci kandidati su umerenoproruski Renato Usati i bivši glavni tužilac Alexandr Stoianoglo, koji u anketama dobijaju po oko 12 procenata glasova.
Paralelno sa izborima, na inicijativu Sandu, održaće se referendum, na kojem će Moldavci odgovoriti na pitanje da li eurointegracija treba da bude uvrštena u ustav kao strateški cilj države.
Prema vlastima u Kišinjevu, ruske hibridne aktivnosti postale su intenzivnije nego što su bile do sada, sa ciljem da se onesposobi politika prozapadne vlade.
U septembru su vlasti Moldavije blokirale pristup ruskoj pretraživačkoj mašini Yandex i servisu Rutube, koji je u zamisli Rusije trebala biti alternativa za YouTube. (09.10.2024)
„`