es flag go to the original language article
This article has been translated by Artificial Intelligence (AI). The news agency is not responsible for the content of the translated article. The original was published by Europa Press.

„`html

Madrid – Španija je obavezala sa Evropskom unijom plan srednjoročnog fiskalnog prilagođavanja, koji uključuje ograničenje prosečnog rasta neto primarnih izdataka na 3% u periodu od sedam godina, u skladu sa novim fiskalnim pravilima EU.

„Ovo je izdaci za koje imamo referencu unapred i koje ćemo morati transparentno, iz godine u godinu, da ispunjavamo kako bismo bili u skladu sa fiskalnim pravilima“, objasnio je ministar ekonomije, trgovine i preduzeća Vlade Španije, Carlos Cuerpo, na konferenciji za novinare nakon sednice Vlade.

Premda se, po defaultu, planovi prilagođavanja izrađuju na četiri godine, države članice EU mogu zatražiti produženje perioda fiskalnog prilagođavanja sa četiri godine na maksimum od sedam godina, ukoliko sprovedu određene reforme i investicije koje poboljšavaju otpornost i potencijal rasta i podržavaju fiskalnu održivost i odgovore na zajedničke prioritete.

Španska vlada se opredelila za produženje horizonta prilagođavanja na sedam godina, sa srednjoročnim planom koji dolazi uz program reformi i investicija, uključujući fiskalne mere, mere ekološke tranzicije, digitalne transformacije i fizičkog i ljudskog kapitala.

Španski ministar je precizirao, međutim, da se ne treba mešati period prilagođavanja, koji traje sedam godina tokom kojih treba uložiti taj napor u pogledu troškova, sa rokom plana, koji se odnosi samo na prva četiri godine.

Tokom strogog perioda plana — od 2025. do 2028. godine — Vlada predviđa prosečan rast od 3,4%, dok je prosek za period 2025-2031. godine 3%. Konkretno, Vlada procenjuje da će se rast primarnih izdataka kretati na 3,7% u 2025., na 3,5% u 2026., na 3,2% u 2027., na 3% u 2028. i 2029., na 2,5% u 2030. i na 2,4% u 2031.

„Kao poređenje, ako se vratimo na period 2014-2018, kretanje ovog istog izdaci, ove iste varijable, u proseku je bilo 2,5%, u odnosu na ovih 3,4%“, objasnio je španski ekonomski zvaničnik, nakon što je istakao da ovo znači da Španija može potrošiti 6.000 miliona evra više godišnje u odnosu na period u kojem je vladao PP.

Cuerpo je insistirao na tome da neće biti rezova, s obzirom da će ova sposobnost trošenja koju Španija ima biti usklađena sa snažnim ekonomskim rastom i, prema tome, javnim prihodima.

U svakom slučaju, ministar je osigurao da Španija ima prostor s obzirom na evropski prosek fiskalnog pritiska, što omogućava „prostor za sprovođenje mera ili reformi u smislu prihoda a da se time ne nanese šteta rastu“.

U tom smislu, ministar je napomenuo da se raspravlja sa Evropskom komisijom o merama vezanim za fiskalnu reformu obaveznu u petoj isplati fondova ‘Next Generation EU’, koje su od stalnosti poreza za električnu energiju i finansijski sistem, i drugih koje nije precizirao.

Trajektorija mora garantovati da, na kraju perioda prilagođavanja, javni dug bude na verodostojnoj silaznoj putanji, ili da se održava na razumnim nivoima ispod 60% BDP-a na srednji rok, i da deficiti ne prelaze prag od 3% BDP-a i takođe održavaju taj obrazac na srednji rok.

Prema španskoj vladi, poštovanje pravila o izdacima postavljenog u njenom planu prilagođavanja garantuje kontinuitet strategije fiskalne odgovornosti. Perspektive vlade postavljaju javni deficit na silaznu putanju, od 3% BDP-a u 2024., do 2,5% u 2025. i na 2,1% u 2026. Prema dugoročnijim projekcijama, deficit će iznositi 0,8% BDP-a u 2031.

Što se tiče duga, vlada predviđa da će odnos prema BDP-u pasti sa 102,5% u 2024., na 98,4% u 2027., na 90,6% u 2031. i na 76,8% u 2041. Iako postoji silazna putanja tokom narednih godina, u projekcijama izvršne vlasti nije precizirano kada će Španija smanjiti svoj dug ispod „razumnih“ nivoa 60% kako je predložila Brisel.

Pre ovog predstavljanja plana prilagođavanja, Španija je tokom proteklih meseci vodila tehnički dijalog sa Evropskom komisijom o višegodišnjoj putanji neto izdaka. Kao polaznu tačku, Brisel je već komunicirao referentnu putanju za one zemlje sa javnim dugom većim od 60% BDP-a, kao što je Španija, ili javnim deficitom koji prelazi 3% BDP-a.

Nakon što primi nacrte planova fiskalnog prilagođavanja, izvršna vlast EU će ih pregledati i objaviti svoju procenu u roku od šest nedelja od prijema, sa 30. novembrom kao krajnjim rokom.

U paralelnom toku sa fiskalnim planom, koji se predstavlja svake četiri godine, španska vlada će morati da podnese svoj godišnji budžetski plan, ali projekt kasni.

U svakom slučaju, Evropska komisija je upozorila Španiju da postoje „ograničenja“ u fleksibilnosti u rokovima koje vlade imaju za predstavljanje svog nacrta budžeta za 2025. godinu, koji mora dopuniti srednjoročne strukturne fiskalne planove kako bi se poštovala nova fiskalna pravila reaktivirana nakon četiri godine pandemije. (15. oktobra)

„`