Države članice su se proteklih nedelja međusobno nadmetale sa ‘vlastitim’ pravilima ili željama. Holandija i Mađarska žele da sprovedu opt-out od EU politike o migracijama i sprovode nacionalnu migracionu politiku, Nemačka je uvela kontrole na granicama, a Poljska odbija da primi tražioce azila iz Belorusije. Druge države članice nemaju razumevanja za tu samovolju i žele pre svega da sarađuju kako bi ostvarile najvažnije zajedničke ciljeve: smanjenje broja tražilaca azila i brže vraćanje azilanata čiji su postupak završeni.
Takođe na tome insistira i predsednica Evropske komisije, Ursula von der Leyen. U pismu o migracijama koje je prethodilo samitu, ona nabraja deset tačaka akcije na kojima se mora raditi u narednom periodu, pored teško stečenog migracijskog pakta sa strožijim pravilima azila. Dobro je slušala rastuće nezadovoljstvo i nestrpljenje različitih država članica, koje su delimično pod uticajem sve desničarskijih političkih vetrova.
Takođe predlaže komesarka za brže sprovođenje delova tog migratornog pakta pre juna 2026, kako je trenutno dogovoreno. Želju različitih država članica, uključujući Holandiju, da revidiraju i postrože proceduru vraćanja azilanata čiji su postupci završeni, Von der Leyen razume. Samo sa dobrim povratnim politikama migraciona politika funkcioniše, piše ona.
Takođe, povratni centri izvan Evropske unije gde bi azilanti čiji su postupci završeni čekali na svoju deportaciju, ponovo su tema razgovora. Do sada su se suočavali sa političkim otporom, ali sada više nije tabu tema.