EU-широм/Брисел – Откако је крајем 2023. Грузији признат статус кандидата за чланство у ЕУ, земља је направила значајне кораке уназад. Тако оцењује Европска комисија у свом извештају о проширењу објављеном у среду у Бриселу. Влада у Тбилисију је позвана, између осталог, да повуче два контроверзна закона. У односу на Молдавију и Украјину, Комисија се нада да ће преговори о приступању почети 2025. године.
„ЕУ и даље остаје одлучна да продуби партнерство са Грузијом, као што то жели велика већина грузијског становништва“, наводи се у извештају. „Ако Грузија не промени свој тренутни приступ који угрожава њен пут у ЕУ и не покаже опипљиве напоре за решавање отворених питања и спровођење важних реформи, Комисија неће бити у могућности да препоручи отпочињање преговора са Грузијом.“
Што се тиче Србије, Комисија понавља свој став да земља испуњава услове за отварање трећег преговарачког поглавља. Међутим, овај корак до сада нису предузеле државе чланице ЕУ, које у овом питању морају одлучити једногласно. Упркос напретку, бриселска власт критикује Србију што још увек одступа од позиције ЕУ, посебно у односу на Русију. Углавном похвално се изражава Европска комисија о Босни и Херцеговини, иако је преостало још неколико корака пре него што се може донети оквир за преговоре (предуслов за преговоре; напомена).
„Европа није потпуна без Западног Балкана и ризикујемо да се други утицаји попут оних из Русије или Кине појачају и потисну демократију и наше европске вредности у непосредном суседству“, изјавио је шеф ОВП делегације у Европском парламенту, Рајнхолд Лопатка, оданошеном пакету проширења који је данас објављен.
„Проширење је у складу са циљевима ЕУ за промовисање демократије, стабилности и просперитета у Европи, што је од користи и ЕУ и земљама кандидатима“, рекао је затим шеф СПО делегације Андреас Шидер у изјави. „Перспектива чланства у ЕУ и испуњавање пратећих критеријума подстичу земље кандидате да спроведу делом неопходне реформе за промоцију владавине права и људских права.“ (30.10.2024.)