Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.Sednica Narodne skupštine za izbor nove Vlade Srbija zakazana je za 25 oktobar. Imena za novu Vladu su nedelju 23 oktobra objavljena na sednici Glavnog odbora Sprske napredne stranke, na predlog mandaratke Ane Brnabić. Opšti izbori u Srbiji su bili održani 3 aprila ove godine.
Lider Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić predstavio je, na sednici Glavnog odbora stranke, sastav nove vlade koju će voditi mandatarka Ana Brnabić.
Predlog Brnabić je, kazao je on, da njen zamenik i ministar spoljnih poslova bude Ivica Dačić, potpredsednik i ministar odbrane Miloš Vučević, potpredsednik i ministar finansija Siniša Mali.
Ministarstvo unutrašnjih poslova vodiće Bratislav Gašić, ministarstvo za ljudska i manjinska prava Tomislav Žigmanov, ministarka za evropske integracije biće Tanja Miščević.
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine biće Tomislav Momirović, privrede Rade Basta, poljoprivrede Jelena Tanasković, ministar za zaštitu životne sredine Irena Vujović, građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Negre, pravde Maja Popović.
Ministarstvo prosvete vodiće Branko Ružić, ministarstvo nauke Jelena Begović, Ministarstvo zdravlja Danica Grujičić, Ministarstvo za rad, socijalna i boračka pitanja Nikola Selaković, Ministarstvo za brigu o populacionoj politici Darija Kisić, Ministarstvo turizma Husein Memić, Ministarstvo sporta Zoran Gajić, Ministarsvo državne i lokalne samouprave Aleksandar Martinović, Ministarstvo kulture Maja Gojković, ministarstvo za razvoj sela Milan Krkobabić.
Predsednik Srbije i SNS Aleksandar Vučić izjavio je, na početku sednice Glavnog odbora SNS, da nova vlada Srbije dolazi u teška vremena, jer prvi put se bira u situaciji kada je ratno stanje u okruženju, i da su pred njom veliki izazovi.
Ukazao je na tešku političku situaciju, kako bi, kaže, ljudi iz vlade znali šta ih čeka, a šta svi očekuju od njih. (23 oktobar)
Tanja Miščević – od šefice tima za pregovore za članstvo do ministarke za evropske integracije
BEOGRAD – Tanja Miščević bila je šef tima Srbije za pregovore o cclanstvu u Evropskoj uniji od 2013. do 2019. godine, a za šeficu tima predložio je tadašnji prvi potpredsednik Vlade, a danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Nakon šest godina, povukla se sa funkcije šefa tima Srbije za pregovore sa EU i nakon toga obavljala funkciju zamenice generalne sekretarke Regionalnog saveta za saradnju Meljinde Bregu.
Kao šef tima učestvovala je u pregovorima Vlade Srbije o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i vodila je pregovarački tim Vlade za zaključenje Sporazuma o viznim olakšicama i Sporazuma o readmisiji između Srbije i EU.
Miščević je vršila i funkcije državne sekretarke u Ministarstvu odbrane i direktorke vladine Kancelarije za evropske integracije od 2005. do 2009. godine, kao i članice i potpredsednice Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.
Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, na kojem je i magistrirala i to na temu „Pridruženo članstvo Evropske unije“, a doktorirala je na istom fakultetu odbranom teze „Uloga odluka međunarodnih organizacija u savremenom razvoju međunarodnog prava“. (23 oktobar)
Eskobar: Nema rokova za dogovor Beograda i Prištine
BEOGRAD – Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je da ne postoje rokovi za dogovor Beograda i Prištine.
Eskobar je u intervjuu RTS-u rekao da mu nije poznato da evropski predlog zahteva hitno rešenje u roku od nekoliko nedelja, ali da svakako zahteva veoma brz napredak u dijalogu.
Dodao je da nije došao u Srbiju kako bi odredio rokove.
„Ne, apsolutno ne. Ne znam odakle je to poteklo, ali nema rokova“, istakao je Eskobar.
Odgovarajući na pitanje da li bi za nekoliko nedelja trebalo da se dođe do rešenja, Eskobar je kazao da postoji francusko-nemački predlog koji SAD podržavaju, te da je to predlog koji treba razmotriti u koji će pomoći da se veoma brzo ostvari napredak u dijalogu.
„Nisam određivao nikakve rokove za to i taj predlog je i dalje u kontekstu dijaloga koji vodi EU“, rekao je Eskobar.
Napomenuo je da nije na SAD da postavljaju rokove i dodao da mu nije poznato ni da su ih postavili Evropljani.
„Da, pominjane su nedelje, ali mislim da to znači da ovaj predlog treba veoma pažljivo razmotriti i da ga treba posmatrati u kontekstu onoga što se dešava u Evropi. Evropa se suočava s jednom od najvećih kriza od Drugog svetskog rata i važno je konsolidovati našu zajednicu, stvoriti stabilnost u evropskom prostoru dok se bavimo krizom u Ukrajini“, rekao je Eskobar.
Eskobar je rekao i da je „potpuno netačno“ da je krajnji rok za dogovor 24. februar i dodao da nisu planirane sankcije, te da su Srbija i KiM važni i konstruktivni partneri. (22 oktobar)
Berbok: Ne možemo sebi priustiti nerešenu situaciju između Beograda i Prištine
BERLIN – Svi znamo da jednog dana mora biti postignut sveobuhvatni sporazum između Beograda i Prištine, a koji predviđa potpunu normalizaciju,kazala je ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok i upitala zašto taj dan stalno pomerati.
Berbok je u obraćanju šefovima diplomatija Berlinskog procesa danas kazala da „nerešena situacija između Kosova i Srbije izaziva stalno tenzije – bilo u vezi registarskih tablica ili isporuka struje“.
„To sebi više ne možemo priuštiti“, poručila je.
Navela je da zvaničan Berlin u potpunosti podržava napore specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka i da se očekuje veća spremnost na kompromise obe strane.
Ohrabrila buduću vladu Srbije da se više uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, navodeći da se to posebno odnosi na sankcija Rusiji.
„Sa puno očekivanja posmatramo konkretne korake Srbije u usaglašavanju vizne politike. Krijumačari ljudi ugrožavaju život i bezbednost ljudi, i protiv njih delovati je cilj koji nas ujedinjuje“, kazala je Berbok.
Naglasila je da su mir, stabilnost i ekonomski napredak koji je postignut na Zapadnom Balkanu od odlučujućeg značaja i da je zato bitno da se sve zemlje regiona uvedu u EU.
To je, podvukla je, prioritet nemačke vlade.
Podsetivši na uspehe Berlinskog procesa, ukazala je da je specijalni izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan Manuel Sarazin uspeo da dogovori sa državama regiona zaključivanje tri regionalna sporazuma o mobilnosti.
„Zahvaljući tim sporazumima će ljudi moći granice na Zapadnom Balkanu da prelaze samo uz ličnu kartu. Univerziteti će međusobno priznavati diplome, a poslodavci profesionalne diplome iz celog regiona. To možda zvuči kao tehnički detalji, ali se radi o istorijskom koraku, koji menja živote građana“, kazala je ministarka.
Dodala je da stvaranjem zajedničkog tržišta, potpisivanjem tri sporazuma na narednom Samitu Berlinskog procesa u novembru, zemlje ZB napreduju u pristupnom procesu.
Isktakla je da su se zemlje Zapadnog Balkana odlučile za put u budućnost i da je uverena da će njime zajedno koračati.
„Rat se možda vratio u Evropu, ali neće ostati na ovom kontinentu“, zaključila je ona. (21 oktobar)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.