es flag go to the original language article
This article has been translated by Artificial Intelligence (AI). The news agency is not responsible for the content of the translated article. The original was published by Europa Press.

Брисел – Министри економије ЕУ усвојили су у уторак нова правила која ће захтевати од оператора платформи у секторима транспорта путника и краткорочног изнајмљивања туристичких смештаја, као што су Убер или Airbnb, да буду одговорни за прикупљање и прослеђивање ПДВ-а пореским органима када пружаоци услуга то не учине како би се избегла неправедна предност у односу на таксије и хотеле.

Споразум о овом предмету, који је захтевао једногласност свих двадесет седморо, раније је фрустрирао оклевање Естоније, која је сматрала да ће тежина нових правила пасти на мала и средња предузећа (МСП) које пружају своје услуге преко платформи, а не на саме платформе.

Да би превазишли разлике, министри су увели, под мађарским председавањем Саветом, неке измене како би смањили административно оптерећење које регулатива представља за МСП.

„Постигли смо добар компромис око два стуба о којима смо се договорили од самог почетка и сада такође ценимо резултате о платформи економије,“ рекао је естонски министар економије, Јирген Лиги, који је у уторак подржао компромисни текст.

Поред тога, додат је прелазни период који одлаже примену регулативе, која ће бити добровољна од 1. јула 2028. и обавезна од 1. јануара 2030, чиме се одлаже оригинални предлог Европске комисије за пет година.

Европски комесар за економију, Паоло Ђентилони, поздравио је споразум, који је захтевао „време и напор“, иако је нагласио да би „благовремена и доследна примена правила у великој мери користила функционисању јединственог тржишта и изједначила услове између традиционалних предузећа и платформске економије“ и да би „јавне финансије свих држава чланица такође имале користи од брзог ступања на снагу.“

Са своје стране, шпанска делегација је укључила изјаву у којој подржава општи став изражен у предлогу у вези са моделом дигиталних платформи, али је изразила намеру да га примени пре 2028. као меру за поједностављење прикупљања ПДВ-а и као начин за побољшање борбе против превара.

Према актуелним ПДВ правилима, основни пружаоци услуга — на пример, особа која изнајмљује свој стан — дужни су да прикупљају и прослеђују ПДВ надлежним пореским органима, али многи од њих, било да су то физичка лица или мала предузећа, нису свесни да могу бити подложни ПДВ-у за услуге које нуде и чак када су свесни, могу се суочити са потешкоћама у упознавању са ПДВ системом и испуњавању њихових обавеза.

Тако ова реформа има за циљ да елиминише тренутну неравноправност у области ПДВ-а коју трпе традиционални оператери у овим секторима и, према проценама из Брисела, ова промена може донети државама чланицама до 6,6 милијарди евра годишње у додатним приходима током наредних десет година и до 48 милиона евра годишње самим платформама током истог периода 10 година.

Сада када су престонице постигле споразум после двогодишњих преговора, Европски парламент ће поново бити консултован о договореном тексту, који потом треба да буде формално усвојен од стране Савета пре објављивања у Службеном листу ЕУ и ступања на снагу.

Као део истог пакета, текући рачун такође има за циљ да да подстицај електронској фактури у прекограничним операцијама како би помогао у смањењу ПДВ превара до 11 милијарди евра годишње и смањењу административних и трошкова усклађивања за трговце ЕУ за више од 4,1 милијарду евра годишње током наредних десет година.

Овим законодавним предлогом модернизује се актуелни ПДВ систем ЕУ за унутрашњу трговину, који је стар скоро 30 година и, упркос неким недавним побољшањима, није у корак са технолошким напретком, дигиталном економијом, променама у пословним моделима или глобализацијом.

Трећи стуб овог пакета је модел „јединичног прозора“ који омогућава предузећима која продају потрошачима у другој држави чланици да се једном региструју за ПДВ у целој ЕУ и да испуњавају своје пореске обавезе преко једног јединственог онлајн портала на једном језику, мера која би могла уштедети предузећима око 8,7 милијарди евра у административним и регистрационим трошковима у наредној деценији. (5. новембар)