go to the original language article
Прва… Google мапа наше галаксије ће створити истраживачки тим саучествује Институт за астрофизику Фондације технологије и истраживања (ИТИ). За овај амбициозни пројекат, тим ће добити Synergy Grant од Европског истраживачког савета (ERC).
Пројекат под називом «mw-atlas» са укупним буџетом од десет милиона евра има за циљ стварање првог тродимензионалног, интегрисаног атласа наше галаксије, који се очекује да радикално промени начин на који посматрамо и разумемо универзум.
Координатори тима су Василики Павлиду, сарадник члан ФТИ на ИТИ и професор на Одељењу за физику Универзитета Крит, др Торстен Енслин из Макс Планк Института за астрофизику у Немачкој и професор Филип Мерц са Универзитета РВТХ Ахена у Немачкој.
«Промена коју је направио Google Мапс у нашем животу је та да нам не говори само где су путеви, већ и где су хотели, ресторани, метро, аутобуска станица. Тако, у било којем страном граду у који идете, знате и локације елемената, али и начине на који су динамички повезани, односно функционалне везе између различитих тачака. То покушавамо да направимо тродимензионалну мапу наше галаксије: не само да кажемо где се шта налази, где су звезде у тродимензионалном простору, прашина, гас, тамна материја, већ и на који начин међусобно делују. То само по себи ће нам рећи на неки начин метаболизам галаксије: како се стварају звезде и планете, где се може створити живот, која може бити природа тамне материје», објашњава госпођа Павлиду за АПЕ-БЕ.
Велика иновација атласа биће његова тродимензионална физиономија. Како наглашава Филип Мерц, професор Института за теоријску физику честица и космологију ВСЦ-а, «наша галаксија је изузетно сложена. Садржи тамну материју, звезде, гасове, прашину, космичке зраке, магнетска поља, турбулентне брзине, које међусобно делују кроз мрежу физичких процеса. Иако физичке интеракције између компоненти компликују реконструкцију, оне су кључ за откључавање треће димензије за атлас».
Госпођа Павлиду наглашава за АПЕ-БЕ: «У астрономији сва наша посматрања су дводимензионалне пројекције. Немамо осећај дубине. Тек у последњој деценији ово је почело заиста да се мења са мерењима од европске мисије ГАИА растојања милијарде звезда. Дакле, звезде су тај елемент у галаксији с којим можемо мерити дубину, растојања. Сва наша друга посматрања су у две димензије, односно пројекције на екрану без дубине».
«У отварању дубине за звезде», наставља иста, «ово што можемо да учинимо је да користимо природне процесе, како бисмо пренели информацију о дубини од звезда, где их директно меримо, на друге елементе галаксије. Ово је тако несхватљиво велики корак напред тако да у множини проблема са којима смо се сусретали на челу истраживања астрофизике само индиректно, сада можемо директно, ако имамо тродимензионалну мапу, читати решење».
Многа су отворена питања која истраживачи очекују да одговоре из стварања атласа, али доминантна је позиција стварање универзума и природа тамне материје.
Како примећује координатор пројекта и шеф тима теорије информационих поља на Макс Планк Институту за астрофизику, др Торстен Енслин, «наша галаксија је вео кроз који посматрамо далеки универзум и стога мора бити схваћена како бисмо могли ‘очистити’ наша посматрања од буке коју ствара».
«Само ако знамо тачно тродимензионалну структуру галаксије, бићемо у могућности раздвојити што долази из младог универзума и што долази из галаксије и да видимо постоји ли траг првих тренутака, првог инфлацијског ширења која се догодила у првим милијардити милијардити милисекунди живота универзума», описује са своје стране госпођа Павлиду за АПЕ-БЕ.
У вези са природом тамне материје, госпођа Павлиду напомиње да «правећи тродимензионално мапирање свих елемената галаксије и углавном њеног гравитацијског поља, бићемо у могућности имати смер у ком правцу требамо тражити нове честице тамне материје, у зависности од тога да ли су мале или велике масе».
Пројекат «mw-atlas» започиње 2025. године и трајеће наредних шест година. Истраживачи процењују да ће међурезултати сваке две године моћи одговарати на одређена астрофизичка питања.
Како је пројекат стварања атласа велик и тродимензионална реконструкција астрономских података изузетно сложена, истраживачи су поставили као циљ да алгоритме који развију за овај пројекат пренесу и у друга поља, као што су медицинска слика, праћење климе Земље и анализа индустријских података.
Повезаност са пројектом PASIPHAE
Пројекат је повезан са другим великим програмом који «води» Институт за астрофизику ИТИ-а са претходним финансирањем ERC-а. Ради се о пројекту PASIPHAE чији је циљ мапирање магнетског поља наше галаксије, које представља главни извор «буке» за микроталасно зрачење позадине, односно портрет «детињастог» универзума. PASIPHAE такође почиње у 2025. години и укључује пар иновативних инструмената (полариметара), који се израђују уз донаторство Фондације Ставрос Ниархос специјално за програм у лабораторији међуњунверзитетског центра за астрономију и астрофизику (IUCAA) у Индији. Два полариметара биће постављена у Јужној Африци и у опсерваторији Скинакас на Криту.
Партнери PASIPHAE-а су ИТИ и Универзитет Крит, Институт технологије Калифорније Caltech, IUCAA, Астрономска опсерваторија Јужне Африке и Универзитет у Ослу у Норвешкој. Научни руководилац конкретног пројекта је професор Универзитета Крит и истраживач у ИТИ-у, Костас Тасис.
Synergy Grants за 2024.
Напомињемо да су у позиву за 2024. за «ERC Synergy Grants» истакнути, осим «mw-atlas»-а, још 56 истраживачких пројеката. Све укупно 57 пројеката ће добити укупно 571 милион евра за решавање неких од најкомплекснијих научних проблема у широком спектру поља. Грантови имају за циљ да ојачају сарадњу међу истраживачима, као део програма истраживања и иновација ЕУ «Horizon Europe».
У истакнутим пројектима учествују 201 истраживач који их ће реализовати у 184 универзитета и истраживачка центра у 24 земље широм Европе и ван ње. Двадесет два тима укључују једног истраживача који имају базу ван Европе (САД, Швајцарска, Аустралија и, по први пут, Република Кореја). Скоро 32% истраживача који учествују у 57 пројеката су жене и то је, према Европском истраживачком савету, највиши проценат откако је програм започео. Шест истраживачких тима чине искључиво жене истраживачи.
Марија Кузинопулоу