go to the original language article
„`html
Lahbib je nominovana od strane predsednice Komisije Ursule fon der Lajen kao kandidat za komesara za pripremljenost i upravljanje krizama i za jednakost. Njeno složeno zaduženje je dovelo do toga da čak šest komisija sme da je ispituje, pre nego što Evropski parlament odluči da li je pogodna za komesara i da li je prava osoba za ovlašćenja koja su joj dodeljena.
Kao što se moglo očekivati, više poslanika je postavilo pitanja o možda najtežem periodu Lahbib kao ministarke spoljnih poslova u belgijskoj saveznoj vladi: izdavanje viza delegaciji iz Irana u junu 2023, što je skoro dovelo do njenog ostavke. „Da li ste u međuvremenu došli do novih uvida?“, želela je da zna Assita Kanko (N-VA). Lahbib je odgovorila da je briselska vlada bila odgovorna za pozivanje gradonačelnika Irana, „protiv saveta mog ministarstva“. Pitanje je prošle godine završeno glasanjem o poverenju u Skupštini, iz čega je Lahbib, po sopstvenim rečima, naučila da kao komesar želi „u istom duhu“ da sarađuje sa Evropskim parlamentom.
Takođe je pomenuto njeno putovanje na ukrajinsko poluostrvo Krim 2021, kada je još bila kao novinarka RTBF-a. Ono je izazvalo kontroverze u Belgiji jer je putovanje išlo preko ruskog tla i zato što je Lahbib putovanje obavila na poziv. U Parlamentu je u sredu negirala da je bila pozvana od strane „Putinove kćeri“. „To je bilo od strane umetnice koja je živela u Belgiji“, rekla je.
Lahbib je iskoristila priliku da istakne svoju privrženost nezavisnosti i suverenitetu Krima i Ukrajine. Naglasila je da je oduvek branila slanje F-16 i humanitarne pomoći u Kijev, da je sama nekoliko puta putovala u ukrajinsku prestonicu i prošlog meseca posetila vojnu bolnicu u Neder-Over-Heembeeku sa predsednikom Volodimirom Zelenskim. „A za vreme belgijskog predsedavanja EU napravljen je istorijski korak ka otvaranju pregovora o pristupanju sa Ukrajinom i Moldavijom.“
„`