go to the original language article
Stockholm – Jedna od glavnih tačaka tokom klimatskog samita COP29 u Azerbejdžanu je postizanje dogovora o novom cilju koliko zemlje donatori treba da izdvajaju godišnje od 2025. godine – i švedski šef pregovarača Mattias Frumerie veruje da će to biti teško. Poslednji put kada je takva odluka donesena bio je 2009. godine.
„Na stolu je predlog od 1.400 milijardi dolara godišnje. Mi iz Švedske i EU ne smatramo da je to realistično. Ali imamo prag od 100 milijardi, tako da će se negde između to završiti. Ali može postati nezgodno jer se radi o novcu”, kaže Mattias Frumerie.
Drugo važno pitanje je ko će plaćati?
„Rado bismo videli da više zemalja učestvuje u plaćanju, kao što su Kina i zalivske države. Njihova prepreka nisu novac, nego to što ne prijavljuju svoje finansiranje na isti način kao druge zemlje donatori. Razlog je što ne žele da budu svrstane u grupu koja je prema Pariskom sporazumu klasifikovana kao razvijene zemlje”, kaže Frumerie.
Ako bi bile klasifikovane kao razvijene zemlje, njihova bojazan je da bi morale da pooštre svoje klimatske aktivnosti i više smanje emisije.
„Ali sam pozitivan da možemo pronaći formulaciju u tekstu koja će im omogućiti da više doprinesu bez osećaja da su zarobljeni.”
(11. novembar)