go to the original language article
Brisel – Evropska komisija je ovog utorka podržala kredibilitet plana fiskalnog prilagođavanja Španije, koji postavlja obaveze za smanjenje nivoa duga i deficita u periodu od sedam godina, uprkos tome što Vlada još nije predstavila svoj plan budžetskog nacrta, te stoga trenutno ne može procijeniti da li se fiskalne politike za 2025. godinu pridržavaju preporuka.
Putanja treba da garantuje da, na kraju perioda prilagođavanja, javni dug bude na opadajućoj putanji ili da ostane ispod 60% BDP-a na srednji rok i da deficit ne prelazi prag od 3% BDP-a, što zahtijevaju fiskalna pravila EU, reaktivirana nakon četiri godine zamrznute zbog pandemije.
U svom planu, španska Vlada predviđa da dug padne sa 102,5% u 2024. na 98,4% u 2027, iako će ostati iznad 90% u 2031, kada završi period prilagođavanja. Na taj način, uključuje opadajuću putanju tokom narednih godina, iako ne precizira kada će dug biti smanjen ispod praga od 60%.
Na osnovu ovih obaveza, Brisel smatra da plan Španije ispunjava zahtjeve novog fiskalnog okvira postavljanjem „kredibilne“ putanje kako bi se garantovala „kontinuirana“ opadajuća putanja duga.
Pored toga, izvršno telo zajednice veruje da Španija ispunjava kriterije za opravdavanje produženja perioda prilagođavanja sa četiri na sedam godina — kao i Finska, Francuska, Italija i Rumunija — na osnovu reformi poput sistema viza za rad i traženje posla.
Što se tiče deficita, Komisija zadržava da će Španija zatvoriti 2024. sa 3%, ali upozorava da postoji rizik od neispunjavanja smanjenja deficita predviđenog u njenom planu prilagođavanja, budući da ekonomske prognoze Brisela predviđaju 2,6% za 2025, što je desetina iznad 2,5% koji sadrži plan, i 2,7% za 2026, nadmašujući šest desetina 2,1% obaveze.
Brisel se oslanjao na sigurnost da će Španija završiti godinu na 3% kako bi spasila Vladu od dosijeja zbog prekomjernog deficita, uprkos zatvaranju 2023. sa 3,5%, pet desetina iznad praga koji zahtijevaju fiskalna pravila.
Međutim, Komisija će otvoriti postupak prekomjernog deficita za Belgiju, Slovačku, Francusku, Mađarsku, Italiju, Maltu, Poljsku i Rumuniju, koji će biti predmet korektivnih mjera.
Sada, Vijeće mora odobriti planove i, nakon dobijanja njihovog odobrenja, Komisija će morati kontrolirati da li države članice poštuju preuzete obaveze tokom čitavog perioda obuhvaćenog planom, za što će glavni gradovi morati podnijeti godišnje izvještaje o situaciji. (26. novembar)