go to the original language article
BRUXELLES – Ambasadori zemalja članica EU u petak uveče odobrili su zatvaranje tri pregovaračka poglavlja s Crnom Gorom, saznaje se iz diplomatskih izvora, a četvrto za koje je zemlja bila spremna neće se zatvoriti zbog protivljenja Hrvatske.
Međuvladina konferencija o pristupanju na kojoj će Crna Gora zatvoriti ta tri poglavlja – Pravo intelektualnog vlasništva, Informatičko društvo i mediji i Preduzetništvo i industrijska politika – održaće se u ponedeljak, 16. decembra.
Crna Gora je tehnički bila spremna za zatvaranje četiri poglavlja, ali je Hrvatska bila protiv zatvaranja poglavlja Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika.
Hrvatska je Crnoj Gori prošlog meseca uputila non-paper (neformalni diplomatski dokument) kojim je zatražila rešavanje nekoliko otvorenih pitanja koja narušavaju međusobne odnose dveju država.
U tom se dokumentu, prema diplomatskim izvorima, navodi da dve države treba da reše pitanja vlasništva nad školskim brodom „Jadran“, međusobnog razgraničenja, procesuiranja ratnih zločina, pronalaska nestalih osoba te pitanje imena gradskog bazena u Kotoru koji je nazvan po bivšem vaterpolisti Zoranu Gopčeviću, za koga Hrvatska tvrdi da je bio čuvar u logoru „Morinj“.
Nova metodologija pristupnih pregovora, usvojena početkom 2020., predviđa da se umesto pojedinačnih poglavlja otvara više njih koja su povezana u šest klastera, odnosno šest tematskih celina, dok se kod zatvaranja poglavlja ona i dalje zatvaraju pojedinačno.
Mađarsko predsedništvo snažno gura da se i sa Srbijom otvori klaster 3, za koji je ta zemlja po oceni Komisije tehnički spremna, ali i dalje nema konsenzusa među državama članicama.
Srbija u petak nije bila na dnevnom redu Odbora stalnih predstavnika jer se osam zemalja i dalje protivi otvaranju tog klastera. To su Bugarska, Hrvatska, Finska, Švedska, Estonija, Nizozemska, Latvija i Litvanija.
Ambasadori su postigli i dogovor za otvaranje jednog klastera s Albanijom, klastera 6, koji će se otvoriti u utorak 17. decembra.
Klaster 6 obuhvata dva poglavlja: Spoljni odnosi i Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika. (13. decembra 2024.)