pt-pt flag go to the original language article
This article has been translated by Artificial Intelligence (AI). The news agency is not responsible for the content of the translated article. The original was published by Lusa.

Председник Европског савета, Антонио Коста, примио је данас у Бриселу председницу Међународног кривичног суда (МКС), којој је гарантовaо подршку Европске уније (ЕУ) пред „суштинском улогом у правосуђу“ ове институције.
„Данас сам се састао са судијом Томоко Акане, председницом Међународног кривичног суда. МКС игра суштинску улогу у правосуђу у корист жртава неких од најстрашнијих злочина у свету”, изјавио је Антонио Коста у поруци објављеној на друштвеној мрежи X, праћеној фотографијама сусрета.
На дан када је објављено да председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп планира санкционисати МКС „због његових акција против Сједињених Држава и њихових савезника“, нарочито Израела (признати савезник Вашингтона), бивши португалски премијер је у поруци нагласио, без освртања на ову могућу америчку меру, да су “независност и непристрасност суштинске карактеристике рада суда”.
“ЕУ и даље остаје посвећена окончању некажњивости и обезбеђивању одговорности за сва кршења међународног права”, додао је Антонио Коста.
На овом састанку, који је одржан у седишту Европског савета у Бриселу, анализиране су ове потенцијалне санције Сједињених Држава и како би оне могле утицати на институцију.
Пред таквим сценаријем, Европски савет је поново потврдио подршку Европске уније МКС-у, према истим изворима, који су истакли да су Коста и Акане разговарали о могућим начинима да европски блок ојача своју подршку овој институцији вођеној међународним правом.
МКС је основан на основу Римског статута, који је ступио на снагу 2002. године, и представља независну институцију (која није чланица Уједињених нација) за суђење појединцима за извршење најтежих међународних злочина, као што су геноцид, злочини против човечности и ратни злочини.
У новембру прошло године, МКС је издао налоге за хапшење лидера Израела и Хамаса, оптужујући израелског премијера Бењамина Нетањахуа и тадашњег министра одбране земље Јоава Галанта за коришћење глади као метода рата, прогон, убиство и нечовечна дела, док су лидери палестинске екстремистичке групе одговорни за злочине против човечности (неколико оптужених је већ проглашено мртвима). (06/02/25)