go to the original language article
„Lanac je jak koliko i njegova najslabija karika. To je svakako slučaj sa evropskim sistemom povratka, koji mora biti poboljšan“, izjavila je državna sekretarka u ostavci Nikol de Moor (CD&V) u Luksemburgu. Ona je pozvala na reviziju direktive o povratku iz 2008. godine, sa bržim procedurama za one koji predstavljaju sigurnosni rizik i zakonskom obavezom saradnje, po uzoru na novi belgijski zakon o agresivnoj politici povratka.
U nedavnom non-paperu, kojeg podržavaju među ostalima Nemačka i Francuska, Holandija i Austrija zagovaraju „promenu paradigme“. „Ljudi koji nemaju pravo da ostanu moraju biti odgovorni. Nova zakonska osnova mora jasno definisati njihove obaveze. Nesaradnja mora imati posledice i biti kažnjena“, navodi se. „Trenutni zakonski okvir nedovoljno odražava potrebe država članica da osiguraju efikasne deportacije“.
Prema Eurostatu, prošle godine je 484.160 državljana trećih zemalja u Evropskoj uniji dobilo nalog da napuste teritoriju, ali je samo 18,9 procenata efektivno deportovano. Odlazeća evropska komesarka Ilva Johanson ukazala je, međutim, na to da su nedavni podaci povoljniji. „Imamo 40 procenata manje neregularnih dolazaka. Stope povratka su do sada ove godine porasle za 18 procenata, tako da se stvari kreću u dobrom pravcu“, izjavila je Šveđanka.
Pod nazivom „inovativna rešenja“, države kao što su Mađarska i Italija takođe predlažu politički osetljive ideje, poput takozvanih centara za povratak u trećim zemljama. Prema rečima diplomata, međutim, takvi predlozi imaju malo šanse u evropskim krugovima. Rasprava među ministrima dolazi pred Evropski samit krajem sledeće nedelje, gde će šefovi država i vlada država članica takođe razmatrati migracionu politiku.