Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL, 31. januara (Tanjug) – Zemlje EU planiraju da ove godine izvoje najmanje 21 milijardu evra za vojnu pomoć Ukrajini, dok je u prve dve godine ta pomoć iznosila 28 milijardi evra, poručio je danas šef evropske diplomatije Žozep Borelj. Borelj je na konferenciji za novinare, nakon neformalnog sastanka ministara odbrane u Briselu, rekao da EU očekuje da će do marta ove godine dostići 52 odsto svog cilja da pošalje milion granata u Ukrajinu. On je dodao da će kapacitet za proizvodnju artiljerijskih granata u Evropi do kraja godine dostići 1,4 miliona godišnje, dok sada iznosi skoro milion. Borelj je rekao da je danas postignut dogovor o obuci još 20.000 ukrajinskih vojnika. „Skoro smo dostigli cilj od 40.000 obučenih ukrajinskih vojnika preko naše misije obuke u Ukrajini“, rekao je Borelj i dodao da će time do leta biti obučeno ukupno 60.000 vojnika. Borelj je istakao da su se EU i države članice prošle godine obavezale da će isporučiti milion artiljerijskih metaka u roku od godinu dana, a da je od marta prošle godine do sada isporučeno 330.000 artiljerijskih metaka. On je dodao da očekuje da će do marta ta brojka biti povećana za 200.000 i dostići 524.000, što je 52 odsto od postavljenog cilja. „Do kraja godine, planirana isporuka dostići će više od milion“, naglasio je Borelj. On je dodao da je kapacitet proizvodnje povećan za 40 odsto od početka rata. „Kapacitet za proizvonju municije danas iznosi skoro milion metaka godišnje, ali će do kraja godine dostići 1,4 miliona. Nastaviće da se povećava“, poručio je Borelj. On je istakao da je tokom sastanka ponovio hitnost postizanja dogovora o daljoj vojnoj podršci Ukrajini, kako kratkoročno, tako i dugoročno. Borelj je naveo da je ministre o situaciji na bojnom polju, potrebama i prioritetima Ukrajine izvestio ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov, koji se uključio preko video poziva On je dodao da se nastavlja razgovor o Fondu za pomoć Ukrajini, uoči sutrašnjeg Evropskog saveta, koji će se baviti najhitnijim potrebama Ukrajini. Borelj je istakao da je razgovarano i o evropskoj odbrambenoj industrijskoj strategiji i tome kako da se poveća industrijska i tehnološka osnova odbane EU uz povećanje industrijskih kapaciteta. „Moramo da pređemo sa vanrednog režima podrške Ukrajini na dugoročan pristup kako bismo ojačali našu odbrambenu industriju“, rekao je Borelj i dodao da su države članice snažno psovećene toj strategiji, koja će biti predstavljena prvo Evropskoj komisiji, a potom i Savetu EU. Belgijska ministarka odbrane Ludivine Dedonder rekla je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Boreljom da je EU tu da obezbedi opremu koja je neophodna za neposrednu odbranu ukrajinske teritorije i naroda, ali i da je tu da pomogne Kijevu da modernizuje sopstvene oružane snage tako da, kada se rat završi, može da nastavi da brani svoju teritoriju. Ukazujući na brojke koje je izneo Borelj kada je reč o pružanju pomoći Ukrajini na kratak i dug period, ona je ocenila da one govore o posvećenosti EU u podršci Ukrajini. „Cifre ne lažu“, poručila je ona.
Osmani: Priština ponudila da se izbori na severu KiM ponove bez odlaganja
PRIŠTINA, 31. januara (Tanjug) – Predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani izjavila je da je Priština ponudila da ponovljeni izbori u četiri opštine na severu KiM budu realizovani bez odlaganja i u skladu sa zakonskim procedurama. Ona se u utorak sastala sa specijalnim izaslanikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom, i sa njim razgovarala o stanju procesa dijaloga, nakon čega je istakla da je potrebno u potpunosti sprovesti sporazume postignute u Briselu i Ohridu. Kada je reč o formiranju Zajednice sprskih opština (ZSO), Osmani je rekla da je “jedina institucija“ koja može da utvrdi da li je ZSO u skladu sa ustavom tzv. Kosova, ustavni sud u Prištini, i izrazila zabrinutost da će biti “izazovno“ primeniti pojedine odredbe vezane za ZSO u praksi. Osmani je saopštila da je potrebno da EU ukine mere protiv Prištine, ocenivši ih nepravednim jer “stvaraju nedostatak ravnoteže u dijalogu“. Lajčak je nakon sastanka poručio da je bilo malog pomaka u normalizaciji odnosa dveju strana, i dodao da više nema potrebe postavljati pitanje “šta i kako treba da se radi“, već “kada“ se nastavlja dijalog i kada će doći do normalizacije odnosa. Lajčak se takođe sastao sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem i njegovim zamenikom Besnikom Bisljimijem, sa kojima je razgovarao o implementaciji Briselskog i Ohridskog sporazuma, kao i održavanju izbora u četiri opštine na severu KiM.
Mišel: Pregovaračka kutija sa prioritetima poput Ukrajine i ZB osnov za dogovor
BRISEL, 31. januara (Tanjug) – Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel ukazao je na značaj dogovora o budžetu EU i istakao da je u pregovaračkoj kutiji, koju je podržalo 26 lidera na prethodnom samitu i u kojoj se među prioritetima navode podrška Ukrajini i Zapadnom Balkanu, postavljen osnov za postizanje finalnog sporazuma 27 država članica EU. Mišel je u pozivnom pismu državama članicama EU, povodom sutrašnjeg specijalnog sastanka Evropskog saveta, naveo da je cilj da se nastave razgovori o nekim od najhitnijih pitanja koja se tiču EU, a pre svega i najvažnije, o sporazumu o srednjoročnoj reviziji višegodišnjeg finansijskog okvira EU, koji podrazumeva paket pomoći Ukrajini od 50 milijardi evra. „Na našem poslednjem sastanku u decembru, 26 lidera je čvrsto podržalo izbalansiranu pregovaračku kutiju koja je uzela u obzir jasan skup glavnih prioriteta – podršku Ukrajini, upravljanje migracijama i njihovom spoljnom dimenzijom, podršku Zapadnom Balkanu i naš odgovor na prirodne katastrofe. Ova pregovaračka kutija postavlja osnov za finalizaciju sporazuma 27 (država članica)“, naveo je Mišel i istakao da je obezbeđivanje sporazuma od vitalnog značaja za kredibilitet EU. On je dodao da će na lideri EU na samitu iskoristiti priliku da hitno razmotre sve aspekte vojne pomoći Ukrajini, uključujući isporuku municije, u skladu sa zaključcima Evropskog saveta iz marta 2023. godine, i prilagođavanje relevantnih instrumenata EU kako bi se brže dostavljala pomoć Kijevu. „Da bismo to postigli, moramo da nastavimo sa našim donacijama, prilagođavamo porudžbine i postavljamo nove – što će podstaći i našu evropsku odbrambenu industriju“, poručio je Mišel. On je ocenio da maksimalan fokus EU zahtevaju „dramatični događaji na Bliskom istoku“ i pozvao da se bez ikakvih preduslova oslobode svi taoci koje drži Hamas, saopštio je Evropski savet. „U svetlu zabrinjavajućih razvoja događaja u regionu, moramo da se pozabavimo bezbednosnim pitanjima, nastavimo da podstičemo uzdržanost i razgovaramo o merama za sprečavanje dalje regionalne eskalacije, posebno u Crvenom moru“, naglasio je on. Osim toga, kako je dodao, EU mora da hitno doprinese popravljanju „razarajuće humanitarne situacije“ u Pojasu Gaze. Mišel je ocenio da bi lideri EU trebalo da razgovaraju i o tome kako da ožive politički proces za rešenje o dve države, koje je nazvao jedinom izvodljivom opcijom koja može doneti održiv mir za Izraelce i Palestince i poboljšati regionalnu bezbednost. „Sve u svemu, naši napori treba da imaju za cilj da osiguraju da svi poštuju međunarodno pravo i međunarodno humanitarno pravo“, poručio je Mišel.Mađarski premijer Viktor Orban na samitu Evropskog saveta sredinom decembra uložio je veto na paket pomoći EU Ukrajini u vrednosti od 50 milijardi evra.
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.