TOKIO- Odnos između Kine i Evrope biće određen ponašanjem Pekinga, uključujući ono što se dešava sa Tajvanom, rekao je visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Žozep Borelj. On se obratio putem video linka na početku sastanka ministara inostranih poslova Grupe sedam (G7) u Japanu, istakavši dve teme koje su došle u fokus uoči trodnevnog skupa: potreba za ujedinjenim pristupom Kini i zabrinutost za Tajvan. “Sve što se desi u Tajvanskom moreuzu imaće jako puno značenja“, rekao je Borelj, naglašavajući potrebu da se sarađuje sa Kinom i da komunikacija ostane otvorena. On je Kinu opisao kao „partnera, konkurenta i sistemskog rivala“ i rekao da će “ponašanje Kine“ odrediti koji od ta tri odnosa će EU negovati. Kako se navodi, na sastanku ministara spoljnih poslova G7 verovatno će biti reči o „zajedničkom i usklađenom“ pristupu Kini rekao je neimenovani visoki zvaničnik Stejt departmenta. Rojters podseća da su nedavni komentari francuskog predsednika Emanuela Makrona ukazali na potencijalne razlike između Evrope i SAD po pitanju Kine. Nakon što je posetio Kinu ovog meseca, Makron je upozorio da EU ne sme da bude uvučena u krizu oko Tajvana, koja je vođena „američkim ritmom i kineskom preteranom reakcijom“.(16. aprila )
Lajčak: Radio sam na dokumentima za primenu sporazuma,fokusirati se na normalizaciju
BRISEL, – Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da je, budući da je protekla nedelja u Briselu bila relativno mirna za njega, imao prliku da radi na dokumentima koji su važni za primenu sporazuma postignutih u dijalogu Beograda i Prištine. Lajčak je na Fejsbuku, sumirajući proteklu nedelju, izrazio zabrinutost zbog pojedinih dešavanja na KiM i poručio da EU očekuje od Beograda i Prištine da se u potpunosti usredsrede na normalizaciju odnosa. „Ova nedelja u Briselu je za mene bila relativno mirna, što mi je dalo priliku da radim na dokumentima važnim za sprovođenje sporazuma iz dijaloga i da se dublje udubim u aktuelna dešavanja i raspoloženja u regionu. Nažalost, neki od ovih događaja su zabrinjavajući, i očekujemo od strana da se u potpunosti fokusiraju na normalizaciju odnosa „, naveo je Lajčak. On je dodao da se tokom protekle nedelje sastao sa poslanikom Evropskog parlamenta Matjažem Nemecom kako bi razgovarali o perspektivama za napredak dijaloga i o drugim pitanjima na Zapadnom Balkanu. Lajčak je naveo i da je imao produktivne telefonske razgovore sa partnerima na terenu, što mu je omogućilo bolje razumevanje raspoloženja i razvoja događaja na severu KiM. On je istakao da je razgovarao o bezbednosnim pitanjima sa komandantom Kfora general-majorom Anđelom Mikeleom Ristućom, uključujući o nedavnim incidentima na kontrolnim punktovima. Lajčak je naveo da je pitanje bezbednosti bilo u fokusu njegovog sastanka sa šefom Euleksa Larsom Gunarom Vigemarkom. Kako je precizirao, razgovarali su o najnovijim dešavanjima u dijalogu i situaciji oko registarskih tablica, kao i o predstojećim izborima i drugim dešavanjima na severu KiM. Lajčak je istakao da je imao priliku i da informiše specijalnu predstavnicu generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i šeficu Misije UNMIK Karolinu Zijade o napretku u dijalogu, uoči njenog redovnog brifinga Saveta bezbednosti UN. (16. aprila)
EU osudila kaznu zatvora za ruskog opozicionara Kara-Murzu
BRISEL- Evropska unija najoštrije je osudila presudu moskovskog suda kojom je opozicionog političara, aktivistu i otvorenog kritičara Kremlja Vladimira Kara-Murzu osudio na 25 godina zatvora po, kako se navodi, politički motivisanim optužbama. U saopštenju Evropske službe za spoljne poslove navodi se da odluka suda jasno pokazuje političku zloupotrebu pravosuđa, kako bi se povećao pritisak na one koji se protive ratu u Ukrajini. Ističe se da suđenje Kara-Murzi nije ispunilo međunarodne standarde, kao i da su sudske rasprave bile nepristupačne za posmatrače. “Evropska unija je solidarna sa svim onim Rusima koji su procesuirani, zatvoreni ili zastrašeni jer se bore za ljudska prava, govore istinu i kritikuju režim“, navodi se u saopštenju. Istovremeno, EU je poziva Rusiju da obezbedi pristup odgovarajućoj zdravstvenoj zaštiti za Vladimira Kara-Murzu i druge zatvorenike. “Pozivamo Rusiju da odmah i bezuslovno oslobodi sve zatvorenike zbog politički motivisanih optužbi. Takođe pozivamo Rusiju da ukine svoje opresivno zakonodavstvo, uključujući zakone koji cenzurišu istinite informacije o ratu Rusije protiv Ukrajine, i zakone o takozvanim ‘stranim agentima’ i ‘nepoželjnim organizacijama’ koji se koriste samo za suzbijanje građanskog društva i nezavisnih glasova“, glasi zaključak saopštenja.( 17. aprila )
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.