BRISEL – Šef evropske diplomatije Evropske unije Žozep Borelj izjavio je da je EU bila jasna tokom razgovora sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem i Aljbinom Kurtijem, da do deeskalacije mora doći odmah i bezuslovno. „Skoro četiri nedelje gledamo kako se, prema mom mišljenju, situacija na severu nepotrebno pogoršavala. Vojnici Kfor, novinari, građani, povređeni su i čujemo na svaki dan da ima incidenata. Ovo se ne može nastaviti, neprihvatljivo je. Zato sam pozvao Vučića i Kurtija da dođu u Brisel danas na sastanak kriznog menadžmenta“, rekao je Borelj na konferenciji za novinare. On je rekao da su Lajčak i on razgovarali sa obojicom lidera i zahvalio im što su došli u Brisel, u pokušaju da se nađe rešenje za deeskalaciju. „Treba da se vrate procesu, normalizaciji procesa. EU je bila jasna, potrebni su odlučni koraci, tako isto i SAD smatraju. Nažalost, svedočili smo samo suprotnom. Lajčak i ja smo proveli četiri časa sa Kurtijem i Vučićem. Bili su to odvojeni sastanci sa liderima, da probamo da nađemo put napred“, napomenuo je visoki predstavnik. On je ponovio da prištinske vlasti moraju odmah da prekinu sa policijskim akcijama u blizini opština na severu, a gradonačelnici da obavljaju dužnosti van opštinskih zgrada, dok Srbija mora da obezbedi da demonstranti odstupe. Kada je reč o novim izborima na severu KiM, Borelj smatra da je potrebno da se dogode što pre, kako je rekao, „sa punim učešćem“ svih građana. „Kada situacija na terenu postane normalna, da se vratimo dijalogu. Pre svega nekoliko meseca postigli smo dogovor o normalizaciji, delovalo je da smo na dobrom putu ka normalizaciji. Potrebno je da se vratimo implementaciji sporazuma, a to znači i formiranje Zajednice srpskih opština“, istakao je Borelj. On je rekao da je EU jasna – nasilnici ne mogu proći nekažnjeno. „Ali, to moramo ostaviti pravosudnim organima, koji zadatak moraju obaviti profesionalno. Sastanak, pre svega, bio je kako smiriti situaciju na terenu, kako organizovati nove izbore, kako se vratiti dijalogu, putu ka normalizaciji. Posle četvoročasovnog sastanka, oba lidera su shvatila težinu situacije, ali imaju različite pristupe, interpretacije, samim tim i rešenja“, rekao je Borelj. On je istakao da je postavio konkretne predloge EU i dodao da su se svi saglasili da su potrebni novi izbori na severu. „Takođe, govorili smo o hapšenjima građana. Proizvoljna hapšenja su neprihvatljiva, naša misija Euleks će nadgledati ovaj proces. Tražio sam procenu nekih ljudi koji su zatvoreni, da se to temeljno istraži. Vučiću sam rekao da trojica kosovskih policajca moraju da budu puštena odmah, bezuslovno. Obe strane moraju da ispune svoje zadatke“, naveo je Borelj. On je rekao da će Lajčak i on biti u bliskom kontaktu sa obe strane narednih dana, a da će se u ponedeljak obratiti ministrima spoljnih poslova EU kakva je trenutna situacija i kuda ide.(23. juna )
Poslanici Odbora za spoljne poslove EP u utorak o krizi između BG i PR
BRISEL – Poslanici Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta u utorak, 27. juna, razgovaraće o trenutnoj krizi između Beograda i Prištine sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu EP. Razgovoru će prisustvovati i direktor Generalnog direktorata Evropske unije za susedstvo i pregovore o proširenju Gert Jan Kopman. Šef evropske diplomatije Evropske unije Žozep Borelj izjavio je da je EU, posle jučerašnjih sastanaka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i Aljbinom Kurtijem bila jasna da do deeskalacije mora doći odmah i bezuslovno. „Treba da se vrate procesu, normalizaciji procesa. EU je bila jasna, potrebni su odlučni koraci, tako isto i SAD smatraju. Nažalost, svedočili smo samo suprotnom. Lajčak i ja smo proveli četiri časa sa Kurtijem i Vučićem. Bili su to odvojeni sastanci sa liderima, da probamo da nađemo put napred“, napomenuo je visoki predstavnik. On je ponovio da prištinske vlasti moraju odmah da prekinu sa policijskim akcijama u blizini opština na severu, a gradonačelnici da obavljaju dužnosti van opštinskih zgrada, dok Srbija mora da obezbedi da demonstranti odstupe. Kada je reč o novim izborima na severu KiM, Borelj smatra da je potrebno da se dogode što pre, kako je rekao, „sa punim učešćem“ svih građana. „Kada situacija na terenu postane normalna, da se vratimo dijalogu. Pre svega nekoliko meseca postigli smo dogovor o normalizaciji, delovalo je da smo na dobrom putu ka normalizaciji. Potrebno je da se vratimo implementaciji sporazuma, a to znači i formiranje Zajednice srpskih opština“, istakao je Borelj..(23. juna)
Korisnicima IPARD fonda na raspolaganju 288 miliona EU pomoći
NOVI SAD- Skoro 1500 poljoprivrednika iz Srbije do sada je iskoristilo sredstva Evropske unije iz IPARD fondova, a predstoji i novi ciklus ovog programa tokom kog će korisnicima biti na raspolaganju još 288 miliona bespovratnih sredstava Evropske unije i još 90 miliona doprinosa Republike Srbije, rekla je predstavnica upravljačkog tela IPARD-a Jasmina Miljković na panelu „Poljoprivreda u Srbiji – iskustva korisnika IPARD programa“ u oviru EU nedelje mogućnosti, održanom u Novom Sadu. Miljković je rekla da je sprovođenje IPARD II programa bio veliki izazov kako za korisnike tako i za sam IPARD. „Kod IPARD programa je jako važno da svaki korak bude ispoštovan na način kako je propisano pravilnikom i da se svaki segment odradi od početka do kraja“, rekla je Miljković. Dodala je da, ako se u obzir uzmu količina novca koju kao povraćaj građani mogu dobiti iz IPARD fonda i činjenica da su to sredstva EU za koju je bitno na koji način su sredstva utrošena, jasno je da nema mesta improvizaciji. „U početku smo se susretali sa praznim zahtevima, zahtevima koji osim prijavnog obrasca nemaju dodatnu dokumentaciju što su bila loša iskustva koja su prevaziđena izmenom zakona o poljoprivredi i propisivanjem obavezne dokumentaacije, kao i odbacivanjem nepotpunih zahteva koji ne sadrže četiri dokumenta propisana zakonom“, rekla je Miljković. Ona je rekla i da je rok za dopunu zahteva ograničen izmenama zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Predstavnik upravljačkog tela IPARD, Lazar Popović, istakao je da je usklađivanje i harmonizacija evropskih propisa sa domaćim pravnim sistemom bio početni problem uvođenja IPARD-a u Srbiji, koji je prevaziđen izmenama zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Jedan od korisnika IPARD programa, direktor Poljoprivredne Zadruge „Žitopromet“ Marko Đurđulov istakao je da je zadovoljan IPARD fondom i pozvao poljoprivrednike da konkurišu. „Koristili smo projekat IPARD za priključnu mehanizaciju, pre nekih godinu i po dana smo konkurisali, a pre tri dana smo potpisali rešenje tako da smo završili taj projekat“, rekao je Đurđulov. Govoreći o proceduri prikupljanja dokumentacije, Đurđulov ističe da prikupljanje dokumentacije jeste komplikovano, ali budući da je povraćaj sredstava 65 odsto od vrednosti mašina koje su sve skuplje, proces prikupljanja dokumentacije nije težak. Četvrti dan EU nedelje mogućnosti posvećen je poljoprivredi, a prilike koje su dostupne u Srbiji, predstavljene su na Sajmu u Novom Sadu. Događaj su otvorili zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, Plamena Halačeva, Milica Đurđević, državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i Milorad Radojević, član Gradskog veća za privredu, grad Novi Sad. EU nedelju mogućnosti partnerski organizuju Delegacija EU u Srbiji i Vlada Srbije a među glavnim učesnicima tog važnog događaja bili su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić, ministri Tanja Miščević, Nikola Selaković, Tomislav Žigmanov, Đorđe Milićević, kao v.d ministra prosvete, šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre. (24. juna )
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.