Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL – Evropska komisija i Evropska služba za spoljnu akciju predali su predlog kojim bi obaveze iz Ohridskog sporazuma postale sastavni deo procesa pregovora o članstvu Srbije u EU, potvrđeno je Tanjugu.
Prema rečima jednog portparola Evropske komisije, predlog Komisije je prosleđen Savetu EU u petak 2. februara. Ovim predlogom, obaveze is Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Beorgada i Prištine, kao i Aneks primene usaglašen prošlog marta u Ohridu, formalno bi postali sastavni deo pregovaračkog procesa o članstvu Srbije u EU. Savet ministara EU je u decembru zatražio od Evropske komisije da uvrsti te obaveze u pregovarački okvir Beograda i Brisela. „Savet traži od Komisije i visokog predstavnika da hitno predlože Savetu, pre kraja januara 2024. godine, izmene i dopune merila za Poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije“, navedeno je u tom zahevu. Poglavlje 35 u pregovaračkom okviru o članstvu Srbije u EU, koje se naziva „ostala pitanja“, u slučaju Srbije obuhvata i normalizaciju odnosa s Prištinom. Kako bi pratili napredak u normalizaciji, ovo poglavlje je među prvima otvoreno – još 14. decembra 2015. godine. Posle predaje predloga, Savet EU bi trebalo da usvoji ove izmene, čime bi i formalno obaveze Beograda iz dijaloga bile obuhvatićene procesom pregovora o članstvu Srbije u EU. Beograd i Priština su 27. februara 2023. postigli Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa. U Ohridu je 18. marta dogovoren Aneks primene tog Sporazuma, koji nije potpisan. Ti dokumenti su u međuvremenu postali sastavni delovi procesa pridruživanja Evropskoj uniji. Prema najnovijem predlogu Evropske komisije i Evropske službe za spoljnu akciju, od Beograda se očekuje potpuna primena Sporazuma na putu normalizacije odnosa sa Prištinom, uključujući Aneks o njegovoj primeni, a u poglavlju 35. tačka 3. pod nazivom „Dalji sporazumi i napredak u normalizaciji odnosa“, postaje tačka 4. Rasprava o tome predlogu sada ide na Radno telo Saveta EU za proširenje i država koje vode pregovore o pristupanju (COELA), a trebalo bi da se usvoji na Komitetu stalnih predstavnika vlada zemalja članica EU (COREPER), dakle na nivou ambasadora.(3. februara )
Borelj: EU nije obustavila pomoć UNRWA, bilo je mnogo dezinformacija
BRISEL – Šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj izjavio je da Evropska komisija nije obustavila finansiranje Agencije UN za pomoć palestinskim izbeglicama na Bliskom istoku (UNRWA), ističući da je bilo mnogo dezinformacija o ovom pitanju u poslednje vreme. „Da razjasnim jednu stvar: Evropska komisija, ili ako hoćete, Evropska unija, nije suspendovala finansiranje UNRWA. Pre nekoliko dana dogodilo se ‘efekat grudve snega’ da svi obustavljaju finansiranje, i pošto su svi to uradili, onda navodno moramo i mi tako“, rekao je Borelj, kako je objavljeno na sajtu Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) On je dodao da se danas u Briselu razgovaralo o situaciji u Gazi i o optužbama na račun dela osoblja UNRWA, da su učestvovali u napadu na Izrael 7. oktobra. „Diskutovali smo o finansiranju UNRWA, u svetlu optužbi protiv nekih njihovih članova. Zemlje članice su pozdravile brze mere koje je preuzela UNRWA i pokrenula istragu, pokazavši koliko ozbiljno UN shvata ovo pitanje. Očekujemo izveštaj, koji bi trebalo da se donese brzo i efikasno“, poručio je Borelj i dodao da u UN žele više da znaju kako radi UNRWA, zbog čega je pozvao šefa te organizacije, Filipea Lazarinija na sledeći sastanak šefova diplomatija evropskog bloka, 12. februara. Dodao je i da je bilo mnogo dezinformacija. „Nemačka nije suspendovala pomoć, Francuska, Španija, takođe. Neke članice jesu suspendovale, ali vrlo malo njih je to uradilo. Neki su samo preduzeli mere predostrožnosti, ali nisu obustavili finansiranje“, otkrio je Borelj. Šef diplomatije EU rekao je da ne postoji zamena za UNRWA, koja je odigrala, kako je rekao, ključnu ulogu u podršci palestinskim izbeglicama, ne samo u Gazi, već i u Libanu, Jordanu i na Zapadnoj obali. „UNRWA hrani dva miliona ljudi, vrši 30.000 lekarskih intervencija svaki dan, pruža obrazovanje za više od 400.000 đaka“, rekao je Borelj. On je rekao da se u Gazi odigrava humanitarna katastrofa i da je rat naterao stotine hiljada ljudi da se pomere na jug Gaze i dodao da „sada, kada su na jugu, bombarduje se i jug, i to stvara vrlo opasnu humanitarnu situaciju“. Kada je reč o odmazdi SAD, koje su izvršile vazdušne napade na Siriju i Irak u kojima je poginulo najmanje 40 ljudi, Borelj kaže da je takva reakcija Vašingtona bila očekivana i najavljivana. „To je zato što su SAD poručile da će se osvetiti za napade na njihove vojnike koji su se desili nedavno, kada su im ubijena trojica vojnika (u bazi u Jordanu), a mnogo ranjeno. Jasno je da svaki napad doprinosi eskalaciji, a ministri (iz EU) su izrazili ozbiljnu zabrinutost zbog ovakvog razvitka. Jedino možemo da pozovemo sve da razumeju da u svakom trenutku ovakvi napadi i kontranapadi mogu da izazovu veći incident. Pokušavamo da izbegnemo to, pokrećemo pomorsku misiju u Crvenom moru, a u međuvremenu, pošto nemamo vojno prisustvo na terenu, jedino što možemo je da koristimo naše diplomatske kapacitete“, napomenuo je Borelj. Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU rekao je i da je dobar znak to što SAD pokušavaju da nađu izlaz iz konflikta Izraela i Hamasa, koji je baziran na formiranju dve države. „Sjedinjene Države sve više shvataju potrebu da se angažuju na ‘rešenju o dve države’ koje postaje realnost, ali neće doći s neba. Čekali smo 30 godina i nije se desilo. Međunarodna zajednica mora da se angažuje, jer jasno je, a ja ne izmišljam ništa – Netanijahuova vlada ne želi tako nešto. Ali, zar međunarodna zajednica ne želi to? Ako SAD razmatraju mogućnost priznanja, mi, kao EU, nemamo taj kapacitet, jer države članice su te koje daju priznanja. Znam da neke članice razmatraju o tome, ali ne mogu da pričam u njihovo ime“, poručio je Borelj.(3. februara)
Promocija EU progama Građani, jednakost, prava i vrednosti u Beogradu
BEOGRAD – Državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Ivan Bošnjak izjavio je na trećoj radionici posvećenoj promociji EU programa „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ da je Srbija prva država van EU koja je postala učesnica tog važnog programa koji promoviše različite mogućnosti. Jako je, kako je Bošnjak rekao, važno da kroz promociju mogućnosti koje taj program nudi obezbedi što veće učešće korisnika iz Srbije i povuče što više sredstava. „Takođe važno je i da kroz projekte u tom Programu težimo da se približimo svim vrednostima na kojima se EU zasniva i tome da se još više približimo kao društvo samoj Evropskoj uniji, do trenutka našeg pristupanja i punopravnog članstva“, rekao je Bošnjak, saopšteno je iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Treću radionicu za razvijanje projektnih ideja u okviru tog programa otvorio je šef Odeljena za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji Nikola Bertolini, koji je rekao da je ovo još jedan važan mehanizam podrške organizacijama civilnog društva koji je sada dostupan Srbiji i ohrabrio sve učesnike da se prijave. Na radionici u Beogradu bila je i gošća iz Ureda za udruge Vlade Hrvatske Željka Markulin, koja je kontakt tačka za taj program Hrvatskoj i koja je predstavila program, ciljeve i prioritete, način prijave i otvorene pozive. U narednom periodu Ministarstvo planira nove događaje za promociju Programa širom Srbije, a pre Beograda radionice su održane u Nišu i Novom Sadu.(2. februara)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.