Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.

BRISEL – Premijerka Ana Brnabić izjavila je u Briselu da je jedina opcija za održivu i prosperitetnu budućnost Srbije da postane članica Evropske unije, ističući da je to glavni strateški prioritet Srbije kada je reč o spoljnoj politici. „Mi smo ekonomski već deo Evropske unije. Kulturološki, geografski i istorijski smo deo evropskog kontinenta i evropske porodice nacija. Na kraju krajeva, ne mislim da imamo plan B“, rekla je Brnabić. Ona je navela da je 65 odsto direktnih stranih investicija u Srbiji iz EU, kao i da 65 do 70 odsto izvoza Srbije ide u zemlje Evropske unije. Kazala je da je to put kojim je Srbija odlučila da ide, te da je to najbolji mogući put za nju. Brnabić je dodala da Srbija ima otvorena dva od pet klastera, kao i da se nada da će do kraja godine biti otvoren još jedan. „Moram da kažem, put je često bitniji od same destinacije. Promene koje implementiramo, kako bismo postali deo EU, uvodimo na prvom mestu, jer su one dobre za naše građane, ekonomiju i društvo“, istakla je premijerka. Ona je navela da je Evropska unija najuspešniji mirovni projekat u istoriji čovečanstva. „Ukoliko neko treba da bude deo tog mirovnog procesa, to je svakako Balkan“, rekla je Brnabić. Naglasila je da je prisutpni proces veoma kompleksan i birokratski posao, kao i da se sada govori o klasterima, a ne o poglavljima kao ranije. „Ja više volim da pričam o pristupnom procesu kroz tri ključna stuba, a to su javna uprava, vladavina prava i ekonomija“, rekla je premijerka, poručivši da se reformisanjem ta tri ključna stuba postiže reformisanje zemlje i društva. Naglasila je da postoje još dva pitanja, koja stoje između Srbije i njenog članstva u Evropskoj uniji, a to su normalizacija odnosa sa Prištinom i neuvođenje sankcija Rusiji. Govoreći o kosovskom problemu, premijerka je istakla da je to jedan od najvećih izazova, koji ne zavisi samo od Srbije. „Za tango je potrebno dvoje. Nažalost, u poslednja 24 meseca i posebno prošle godine, imali smo konstantnu tenziju, provokacije i nestabilnost. Vlada se, uz veliku podršku predsednika Aleksandra Vučića, trudi da situacija bude mirna i stabilna, koliko god je to moguće“, navela je Brnabić. Prema njenim rečima, to su pitanja koja uvek „iskoče“ i izvor su „konstantne frustracije“. „Ali sve u svemu, ako želite da postanete deo kluba, klubu je dozvoljeno da pomeri stativu. Možete da budete frustrirani i nezadovoljni zbog toga, ali ako želite da postanete deo kluba, morate da poštujete njegova pravila“, poručila je Brnabić.(4. jula )

Mišel: Potrebni hitna deeskalacija situacije na severu KiM i nastavak dijaloga

FOTO TANJUG/ VLADA REPUBLIKE SRBIJE/ PEÐA VUCKOVIC/bs

BRISEL- Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel saopštio je , posle sastanka sa premijerkom Srbije Anom Brnabić, da su potrebni hitna deeskalacija situacije na severu KiM i nastavak dijaloga Beograda i Prištine, uz posredstvo Evropske unije.“Na sastanku sa premijerkom Srbije Anom Brnabić izneta je jasna poruka Evropskog saveta o potrebi hitne deeskalacije situacije na severu Kosova i nastavka dijaloga uz posredovanje EU“, napisao je Mišel na Tviteru.On je naveo da je za Srbiju ključno da nastavi reforme kako bi napredovala na putu ka Evropskoj uniji.“Budućnost Zapadnog Balkana je u Evropskoj uniji“, poručio je Mišel.(4. jula )

Lajčak: Tokom sastanka stekli smo jasniju sliku o daljim koracima

FOTO TANJUG/ DOPISNIK KiM/ nr

BEOGRAD – Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da je tokom sastanka sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem razgovarao o daljem putu dijaloga, uljučujući potrebu za održavanjem novih lokalnih izbora uz učešće Srba i povratak dijalogu o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. “Nastavio sam svoju posetu susretom sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Imali smo iskren i otvoren razgovor o daljem putu, uključujući potrebu za novim lokalnim izborima uz učešće kosovskih Srba i povratak dijalogu. Sastanak i putovanje pomogli su da se se stekne jasnija slika o narednim koracima“, napisao je Lajčak na svom nalogu na Tviteru. Predsednik je nakon razgovora poručio da je tokom sastanak upozorio da su Srbi na KiM izložen “najžešćoj torturi i progonu u poslednjih 15 godina“. „Još jednom sam upozorio na to da je srpski narod na KiM izložen najžešćoj torturi i progonu u poslednjih 15 godina i ponovio zahteve za poštovanje njihovih prava i bezbednosti. Pozvao sam međunarodnu zajednicu da se konkretnije angažuje po svim tim pitanjima“, naveo je predsednik Srbije na Instagram nalogu buducnostsrbijeav. Lajčak se prethodno sastao sa Aljbinom Kurtijem, predsenicom institucija Vjosom Osmani, a razgovarao je i sa komandantom Kfora, generalom Anđelom Mikeleom Ristučom i šefom Delegacije EU u Prištini Tomašom Suniogom.(5. jula )

EK predložila reviziju pravila o genetski modifikovanim usevima

BRISEL – Evropska komisija predložila je reviziju svojih pravila o genetski modifikovanim usevima (GMO) kako bi se ublažila pojedina ograničenja za biljke koja su rezultat novije tehnologije za uređivanje gena. Kako prenosi Rojters, EK je takav potez obrazložila time što nastoji da poljoprivrednicima omogući pristup otpornijim usevima i kako bi se smanjila upotreba hemijskih pesticida. EK je pokrenula reviziju 2021. nakon što je zaključila da zakon o GMO iz 2001. “nije pogodan“. Komisija je danas predložila da se biljke nove genomske tehnike (NGT) podele u dve kategorije, pa bi se tako usevi koji se mogu dobiti prirodnim ili konvencionalnim uzgojem bili izuzeti od GMO zakonodavstva i zahteva za obeležavanje, dok bi se sve ostale biljke tretirale kao GMO, za koje je potrebna procena rizika i autorizacija. Biljke će se kvalifikovati za prvu kategoriju ako nema više od 20 genetskih modifikacija. Brži proces odobravanja bi se primenio za drugu kategoriju biljaka ako su, na primer, tolerantnije na klimatske promene ili zahtevaju manje vode ili đubriva. “Oplemenjivanje biljaka obično traje više od jedne decenije od prvih pozitivnih rezultata istraživanja do ulaska na tržište. Uređivanje gena nam omogućava da izvučemo pet godina iz ovog procesa“, rekao je šef odeljenja za održivost kompanije Bajer Matijas Berninger. Grupe za zaštitu životne sredine kažu da je biljkama potrebna pažljiva kontrola i da predlog rizikuje da evropska poljoprivreda postane zavisna od velikih agrobiznis kompanija.(5. jula )

Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.