Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BUDIMPEŠTA (9. marta) – Šef srpske diplomatije Ivica Dačić izjavio je u Budimpešti, posle Balkanskog foruma na kojem su učestvovali i ministri spoljnih poslova Mađarske, Albanije i Severne Makedonije, da nema regiona u Evropi koji više želi da uđe u Evropsku uniju, ali i da isto tako očekuje „uzvraćenu ljubav“ od Evropske unije.
Ministar Dačić je preneo novinarima da je na forumu rekao da očekuju da „EU voli nas koliko mi volimo nju“, odnosno, kako je objasnio, nema regiona u Evropi koji više želi da uđe u EU i gde ima više podrške nego na Zapadnom Balkanu.
„Nažalost, bili smo suočeni sa raznim vrstama pokretnih meta, isticanja novih zahteva. Ja sam potpisao Briselski sporazum i 10 godina nije realizovan. Severna Makedonija je promenila ime, pa opet ništa“, rekao je Dačić i ocenio da dolazi i do određenog zamora, ali i da u EU postoji mišljenje da je ne treba širiti dok ne reši svoje probleme.
„Mi i dalje ostajemo zaintresovani za članstvo u EU“, poručio je Dačić.
Dačić smatra da je neophodno revitalizovati politiku proširenja EU idejom da neko treba da postane član na osnovu kriterijuma koji su postavljeni i naglasio da sada imamo krizu kriterijuma za ulazak u EU.
On kaže da je prošlo 20 godina od samita EU u Solunu, kada su prvi put stigla obećanja o evrointgracijama Zapadnog Balkana.
„Svesni smo unutrašnje prekompozicije EU u ovom trenutku, ali ona je dala obećanje da će sledeća članica doći sa Zapadnog Balkana. Čuli smo mnogo priča da smo visoko na lestvici prioriteta, ali je očigledan zamor. Države EU se pitaju da li bi novi članovi doprineli jačanju EU, a mi se pitamo da li pravno usklađivanje sa EU ima smisla, ako napredovanje stoji i ne zavisi od kriterijuma koji su postavljeni kao pravi“, poručio je Dačić.
On je dodao da to ne umanjuje našu ljubav ka EU.
„Ja ne znam da li ćemo mi dočekati da budemo članovi EU. O kojoj perspektivi govorimo, kada znamo da u francusko-nemačkom predlogu, iako se zna koliko je težak i bolan i za Beograd i za Prištinu stoji samo jedna rečenica da otvara evropsku perspektivu. Pa, recite da je to bar u 21. veku“, istakao je Dačić i podsetio i da je francuski predsednik rekao da ne treba primati članice.
Dodao je da Otvreni Balkan nije sporan, ali da nije zamena za EU, te da EU može d bude objedinjujući faktor na Zapadnom Balkanu, ali imajući u vidu postojeću situaciju, kako je rekao, niko u EU ne može da garantuje ništa.
On je upozorio EU da možemo da dođemo do trenutka kada to neće biti važno, jer trenutno većina građana ne žele da uđu u EU, što se u Srbiji prvi put desilo.
Navodeći da je rat u Ukrajini tema broj jedan u svetu, Dačić je rekao da je to uporedio sa pitanjem našeg suvereniteta, te primetio da postoji kriza međunarodnog poretka u smislu da kada se jednom prekrše principi onda svaka velika sila može principe da tumači na svoj način, a to, kako kaže, dovodi do obesmišljavanja pojednih međunarodnih institucija. (9. marta)
Brnabić: Vodimo najbolju politiku za našu zemlju, ali najtežu u ovom trenutku
KOPAONIK – Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je na 30. jubilarnom Kopaonik biznis forumu da je politika koju Srbija vodi u ovom trenutku najbolja za našu zemlju, ali i najteža.
„Politiku koju vodimo branimo argumentima, međunarodnim pravom, Poveljom UN, međunarodnim poretkom, stvarima koje su nam se desile, agresijom na Socijalističku Republiku Jugoslaviju, pokušajem otimanja dela naše teritorije“, rekla je Brnabić.
Predsednica vlade je naglasila da Srbija mora da se tretira kao specifičan slučaj.
„Koliko god neki sumnjali da ćemo održati krus mi ga održavamo argumentima koje imamo, koliko ćemo ga održavati nisam sigurna, ali svaki dan je važan“, naglasila je Brnabić i dodala da je strateški pravac Srbije poznat i to je EU i EU integracije.
„Proširenje ili ne, to je Hamletovsko pitanje, u EU nažalost ta dilema ne postoji, jer većina članica nije za proširenje. Bez obzira na to da li potpuno poštujete i pratite zajedničku spoljnu politiku EU ili ne, bez obzira na reformu u oblasti prava, mislim da je u ovom trenutku za njih odgovor ne, ali da li to treba da promeni našu poltiku prema EU i putu ka EU apsolutno ne, rekla je Brnabić i ponovila da taj stav dela članica apsolutno ne treba da utiče na politiku koju Srbija vodi. Naglasila je da su sve reforme koje Srbija vodi na putu ka EU u interesu države, naše privrede i naših građana.
Poručila je da bez obzira kada ćemo ući u EU, mi treba da se bavimo našim poslom i radimo stvari koje su u interesu naših građana, a to je evropski put. Ona je napomenula da je od 2000. godine do sada 70 odsto investicija iz EU, kao i da u zemlje EU ide 65 odsto našeg izvoza. Prema podacima iz decembra 2022. godine, kompanije iz EU u Srbiju zapošljavaju direktno 281.600 ljudi. (8. marta)
Đedović: Pred Srbijom ulaganja u energetiku od nekoliko milijardi evra
BEOGRAD – Pred Srbijom je period intenzivnog ulaganja od nekoliko milijardi evra u energetski sektor s obzirom da se nalazimo u procesu energetske tranzicije, kojom ćemo menjati naš energetski miks, vodeći računa da obezbedimo sigurnost snabdevanja, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović.
Ona se u Beogradu sastala sa predstavnicima Saudijskog fonda za razvoj (Saudi Fund for Development), sa kojima je razgovarala o dugoročnim strategijama u oblasti rudarstva i energetike.
Đedović je rekla da je u planu Srbije za narednih pet godina niz strateških projekata za koje su neophodne investicije od nekoliko milijardi evra, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike.
„Reč je, pre svega, o ulaganjima u proizvodne kapacitete, ali i za jačanje prenosne i distributivne mreže koja će nam omogućiti više održivih izvora energije na mreži“, kazala je Đedović.
Ministarka je istakla da je u toku je izrada strateških dokumenata, Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana i nove Strategije razvoja energetike, koji će utvrditi naše dugoročne ciljeve i prioritete kako bi smanjili negativne uticaje energetike na životnu sredinu, vodeći računa o održivosti i stabilnosti energetskog sistema. Saudijski fond za razvoj je vladina agencija Saudijske Arabije, osnovana 1974. godine, koja od tada finansira projekte iz oblasti transporta, energetike, poljoprivrede, vodosnabdevanja i zdravstvene zaštite. (8. marta)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.