go to the original language article
„U današnjem geopolitičkom svetu moramo jasno staviti do znanja da smo mi jedini pravi partner koji Zapadni Balkan ima i da su njihove aspiracije da postanu deo Evropske unije realne“, izjavio je De Kroo.
Od ruske vojne invazije na Ukrajinu 2022. godine, posustala evropska politika proširenja prema Zapadnom Balkanu dobila je nov zamah. „Svi verujemo da je proširenje najgeopolitičnija investicija u mir, sigurnost i prosperitet“, potvrdio je Antonio Kosta, novi predsednik Evropskog saveta.
Za razliku od svog prethodnika Šarla Mišela, koji je sugerisao 2030. godinu, Kosta ne ističe konkretan datum za proširenje. Takođe, De Kroo je naglasio da pristupanje EU treba da bude zasnovano na zaslugama i konkretnim reformama svake zemlje kandidata. On nije „fan“ velikog praska kao 2004. godine, kada se deset zemalja pridružilo u jednom mahu.
Na samitu su zemlje Zapadnog Balkana izrazile svoje frustracije zbog sporog toka procesa proširenja, izjavio je Kosta nakon završetka. EU obećava članstvo regionu kao mamcu za suzbijanje ekonomsko-geopolitičkog uticaja Rusije i Kine, ali se konkretan napredak ostvaruje vrlo postepeno. Kosta je naglasio da su Crna Gora i Albanija dve zemlje koje su „protekle godine ostvarile značajan napredak“.
„Želimo da postanemo 28. članica 2028. godine. To je ambiciozno, ali ostvarivo“, izjavio je crnogorski predsednik Jakov Milatović. Prema predsedniku, to bi „poslalo snažan i jasan signal svima ostalima da je proces proširenja i dalje živ i da se reforme isplate“.