Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BEOGRAD – Ministarka rudastva i energetike Dubravka Đedović izjavila je da je cilj da do 2050. godine privreda Srbije bude dekarbonizovana. „Mi smo zemlja koja kao bazni energent koristi ugalj i do 2050. godine želimo da dekarbonizujemo našu privredu, da se ne oslanjamo više na fosilna goriva, već pre svega na obnovljive izvore energije“ rekla je Đedovićeva za Tanjug. Objasnila je da će taj proces iziskivati velika finasnijska sredstva, jer je zelena tranzicija skupa, ali da smo svedoci da se u Evropi ona finasira iz javnih, ali i privatnih izvora. „Mi smo ciljeve, koje je EU stavila pred nas i zemlje u regionu za 2020. godinu ostvarili, a cilj je bio da udeo obnovljivih izvora energije bude 27 odsto, a mi smo na 26,3 odsto i jasno se približavamo tom cilju“ objasnila je Đedovićeva. Evropski Fit for 55 zakon se odnosi na cilj EU da smanji emisiju gasova staklene bašte za najmanje 55 odsto do 2030. godine, a po rečima Đedovićeve, Srbija želi da uskladi svoje ciljeve sa ciljevima EU što je moguće više, uzmajući u obzir naš energetski miks. Rekla je da ministarstvo sada radi na nacionalnom energetskom klimatskom planu, koji je obavezan za zemlje EU i dodala da postoje dva aspekta tog plana. „Jedan je udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji struje, tu nam je cilj 45 odsto udela u 2030. godini i on je realan i dostižan. Što se tiče udela obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji, to je nešto što sada pokušavamo da uskladimo i moja očekivanja su da će biti više od 30 odsto, a manje od 40 odsto udela“, rekla je Đedovićeva i dodala da moramo biti ambiciozni, ali i realni. Po njenim rečima, sedam godina je period koji za energetske projekte nije toliko dugačak, jer oni iziskuju vreme i velika sredstva, i mora se voditi računa o pravednoj tranziciji, pre svega za ljude koji rade u rudarskom sektoru. „Moramo da obezbedimo kako će se prekvalifikovati, da li će do tada biti izgrađeni novi proizvodni kapaciteti obnovljivih izvora energije, u kojoj meri možemo da smanjujemo proizvodnju električne energije iz uglja, to su sve delovi našeg energetskog plana“, naglasila je Đedovićeva. Rekla je da će plan svakako biti u skladu sa ambicijama, pre svega onih zemalja EU koje se, kao i mi, oslanjaju na ugalj. Kazala je da će Srbija povećati energetsku efikasnost, da će trošiti manje električne energije, jer se u Srbiji potroši dva puta više električne energije za proizvodnju iste jedinice bruto društvenog proizvoda nego u zemljama Evrope. Đedovićeva je rekla da ministarstvo pomaže lokalnim samoupravama da finasiraju energetsku efikanost na javnim objektima, bilo da se radi o vrtićima, školama, domovima zdravlja i komunalnim ustanovama. „Država subvencioniše energetsku efikasnost i mere energetske efikasnosti i juče je raspisan javni konkurs za jedinice lokalne samouprave da se prijave, subvencije su oko 400 miliona dinara iz budžeta Srbije kojim upravlja Uprava za energetsku efikasnost“, rekla je ministarka. Dodala je da prednost imaju lokalne samouprave u kojima je zagađenost vazduha veća. (19. aprila)
Eskobar:Krajnje vreme da se formira ZSO,vremenski okvir za primenu Ohrida
VAŠINGTON,- SAD očekuju da Beograd i Priština ponude vremenski okvir za punu implementaciju Ohridskog sporazuma i inicijalne predloge za formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), poručio je specijalni izaslanik SAD za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar i ocenio da je krajnje vreme da se formira ZSO. „Očekujemo inicijalne predloge za formiranje ZSO, ali takođe očekujemo i neki vremenski okvir za punu implementaciju Ohridskog sporazuma. To znači da sve strane moraju da dođu pripremljene“, rekao je Eskobar za Tanjug. Komentarišući to što na 10. godišnjicu potpisivanja Briselskog sporazuma još nije formirana ZSO, Eskobar je rekao da se slaže sa ambasadorom SAD u Srbiji Kristoferom Hilom u oceni da je krajnje vreme da ona bude formirana. “On je u pravu. To je postojeća pravna obaveza, i mi je podržavamo. U prošloj godini videli smo pozitivne signale u tom smislu, pre svega zbog podrške međunarodne zajednice. Skorašnji sporazum na Ohridu daje jedan vremenski okvir koji strane treba da koriste kako bi se dogovorile o ovom sporazumu, uključujući i ZSO. Govorimo o početku maja, kada će strane govoditi o ovome i drugim postojećim obavezama“, kazao je Eskobar. Na svoju raniju konstataciju da će ZSO biti formirana “sa ili bez Kurtija“, on je rekao da ZSO jeste deo Briselskog sporazuma i dogovora u Ohridu, kao i evropskog plana, i da je to nešto što do čega će svakako doći. “Pitanje je samo dokle vlada Kosova želi da prihvati, odnosno prigrli postojeće obaveze, i da nastavi dalje. Ja sam rekao da sam voljan da pomognem da se stvori dijalog, kako da ovo bude pobednički put za obe strane. Mislim da ovde ne treba da postoji konflikt, već da samo postoji obaveza“, rekao je Eskobar. Naveo je da nije na SAD da odluče po kom modelu će ZSO biti formirana, i da je to na stranama koje učestvuju u pregovorima. “Predstavnici EU su dali nekoliko predloga koji su u skladu sa pravilima EU i ustavnosti Kosova, ali dve strane treba da odluče šta je najbolje za njih“, zaključio je Eskobar(19. aprila)
Komesarka EU Gabrijel u Novom Sadu sa premijerkom Brnabić otvorila novu zgradu BioSensa
NOVI SAD – Evropska komesarka za inovacije, istraživanje, kulturu, obrazovanje i mlade Marija Gabrijel posetila je Novi Sad, gde je zajedno sa premijerkom Srbije Anom Brnabić otvorila novu zgradu instituta BioSens. Tokom posete, komesarka je zajedno sa ministrom prosvete Brankom Ružićem i direktorkom UNICEF-a u Srbiji Dejanom Kostadinovom posetila Školu za osnovno i srednje obrazovanje “Milan Petrović“ i tom prilikom isporučila opremu za integraciju tehnologija asistivnog učenja u vrednosti od 20.000 evra, čime će se unaprediti inkluzivnost obrazovanja u Srbiji. Komesarka Gabrijel je u društvu potpredsednice vlade i ministarke kulture Maje Gojković posetila Galeriju Matice srpske kako bi se upoznala sa dostignućima Novog Sada kao Evropske prestonice kulture 2022. godine i sa nasleđem srpske umetnosti u širem evropskom kontekstu.“Definitivno ste pokazali velike stvari, kao i neizmernu posvećenost. Za sve vas je to bila jedna uspešna godina i videli smo da možete da nam pokažete mnogo toga kako što se tiče umetnika, tako i primene novih tehnologija“, ocenila je Gabrijel na kraju posete Galeriji Matice srpske. Naglasivši značaj učešća u programima EU, Gabrijel je ukazala da je važno da fokus bude na inovacijama i novim tehnologijama i da se umetnici podstiču da kreiraju nove ideje i da se tako ujedno razvija kreativna industrija.(19 aprila)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.