go to the original language article
„`html
Руска интервенција у изборима у Румунији, Молдавији и Грузији показала је да ЕУ губи битку са дезинформацијама на мрежи – сматра Алис Столлмајер из тинк танка Defend Democracy. Модерација садржаја није довољна; потребни су шири напори, попут оштријих санкција за хибридне нападе – проценила је експерткиња у разговору за ПАП.
Иако је Европска унија усвојила нове механизме за борбу против дезинформација на мрежи, укључујући прописе о дигиталним услугама (ДСА) и кодекс понашања у вези са дезинформацијом, а председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен најавила да ће један од приоритета нове комисије бити Европски штит демократије, стратегија за одбрану демократије од страних утицаја, последњи догађаји поводом избора у Румунији, а такође и у Молдавији и Грузији, показују да Унија тренутно губи битку са дезинформацијама на мрежи.
У Румунији је комуникатор TikTok оптужен да је током председничке кампање подржавао прорусског кандидата радикалне деснице Калина Георгеску. Такве праксе учиниле су да је до тада непознати политичар изненада стекао популарност и победио у првом кругу избора, али је резултат на крају поништен. Раније, јесенас, Русија је покушала да неуспешно интервенише у председничким изборима у Молдавији, између осталог путем кампања дезинформација које су клеветале тадашњу (и поново изабрану) председницу Мају Санду и шириле лажне вести о ЕУ и Западу. Москва је такође успешно интервенисала у ток октобарских парламентарних избора у Грузији, које је добила проруска партија Грузијски сан.
Према речима Столлмајер, шефице тинк танка Defend Democracy из Брисела, ЕУ воли да се хвали својим достигнућима у борби против дезинформација, али у стварности није у стању да представи мерљиве податке који доказују своју ефикасност. „Дајмо себи питања: да ли је број лажи и дезинформационих порука на мрежи у последњим месецима опао? А број лажних рачуна и манипулативних кампања?“ – питала је аналитичарка у разговору за ПАП.
Према њеном мишљењу, све док ЕУ не почне да се бави узроцима дезинформација уместо њиховим испољавањима, неће бити ефикасна. „Потребни су нам шири кораци. Дезинформација је само једно од ратних оруђа које Кремљ користи. У Молдавији и Грузији је коришћено много више од само дезинформације. То је био читав спектар хибридних напада“ – приметила је Столлмајер.
Експерткиња је истакла да ЕУ не може себи дозволити да се Европски штит демократије ограничен само на борбу против дезинформацијама које је представила фон дер Лајен. „Чак и ако проширимо домет ове стратегије на утицаје и интервенције из иностранства, како то жели Европска служба за спољне послове (ЕСДЗ), и даље ћемо промашити циљ. Након више од деценије институционалног кријања, фокусирајући се на проверу чињеница и блокирање садржаја који су се већ појавили, требало би да знамо да то није довољно. Ефикасније и брже спровођење ДСА и прописа о заштити дигиталних података је добар почетак, али нам је потребан и закон о дигиталној честитости који ће обуздати поларизујуће алгоритме и дизајн платформи друштвених мрежа који кориснике чини зависницима“ – објаснила је аналитичарка.
Према Столлмајер, ЕУ мора такође хитно креирати европску дигиталну инфраструктуру, стављајући јавну добробит на прво место, усвојити свеобухватну политику одбране од хибридних претњи, као и повезати Европски штит демократије с новом унијском стратегијом за приправност. „Ово ће омогућити Унији да примени сва средства за борбу против претњи демократији“ – оценила је.
Столлмајер је упозорила да је потребно брзо деловати јер ће се напади дезинформација само интензивирати и користити нове технологије, као што су АИ, четботови или виртуелна реалност. „Проблем ће се погоршавати, јер је нашим противницима, односно антидемократским снагама, све лакше да користе технологију као оружје. Министри одбране и обавештајне службе такође упозоравају на растуће покушаје саботажа широм Европе и процењују да би Русија могла у наредних неколико година да ескалира свој империјалистички рат на једну или више земаља НАТО. Ако будућност наших демократија зависи од наше спремности и отпорности, морамо почети са радом већ данас“ – апеловала је. (28.12.2024)
„`