go to the original language article
„`html
BRUSEL (ANP) – Da bi se suprotstavile velikim pretnjama za Evropsku uniju kao što su rat i klimatske promene, zemlje EU treba da bolje sarađuju i razmenjuju poverljive informacije. To je rekao bivši finski predsednik Sauli Niinistö prilikom prezentacije izveštaja o evropskoj odbrani. Niinistö je napisao izveštaj po nalogu Evropske komisije.
„Moramo naučiti da imamo poverenja jedni u druge“, rekao je Niinistö. Ovo poverenje ne treba da postoji samo unutar zemalja, već i preko granica. „Ako jedna članica izgubi svoju sigurnost, svi imamo problem.“
Izveštaj o evropskoj civilnoj i vojnoj pripravnosti ne obrađuje samo pretnje od strane stranih sila ili klimatskih promena, već pominje i pandemije, na primer. Prisutnost svih tih pretnji zajedno „ukazuje na duži period povećanog rizika i velike nesigurnosti za uniju“. To je posebno slučaj kada se pretnje dešavaju istovremeno, poput poplava u kombinaciji sa sajber-napadom.
Izveštaj naglašava da rešavanje tih problema nije samo pitanje za vlade, već i za kompanije i celo stanovništvo „tako da Evropska unija i njene države članice mogu nastaviti da funkcionišu pod svim okolnostima“.
Jedna od mnogih drugih preporuka je osnivanje mreže protiv sabotaže, na koju države članice EU mogu da se oslone kada se iznenada suoče sa štetom na važnoj infrastrukturi.
Von der Layen je u martu zamolio Niinistöa da napiše izveštaj kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu. Izbor je pao na finskog političara Niinistöa jer Finska ne samo da ima dugu tradiciju snažne vojske već i u stalnom obrazovanju svog stanovništva o drugim mogućim opasnostima kao što su dezinformacije.
Preporuke iz izveštaja postaće smernice za sledeću Evropsku komisiju, koja će možda početi s radom 1. decembra. Ideje Niinistöa o pristupu evropskim pretnjama već su uključene u opise poslova budućih evropskih komesara, rekla je predsednica komisije Ursula von der Layen prilikom prezentacije izveštaja.
(30. oktobar 2024.)
„`