Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL – Lideri Evropske unije su na samitu 9 februara usvojili zaključak o dijalogu između Beograda i Prištine. Zaključak, u koji je Tanjug imao uvid, „naglašava hitnu potrebu za napretkom u normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije“, dodaje da je evropski predlog „istorijska šansa“ za evropsku perspektivu i poziva da se sprovedu sve obaveze, „uključujući sporazume iz 2013. i 2015 godine o stvaranju ZSO“.
„U svetlu nedavnih tenzija na severu Kosova, Evropski savet naglašava hitnu potrebu za napretkom u normalizaciji odnosa između Kosova* i Srbije kroz dijalog uz posredovanje EU, koji vodi visoki predstavnik“, piše u dokumentu.
U drugom pasusu, Evropski savet „pozdravlja nedavni evropski predlog koji ima za cilj da odnosima između dve strane da novu i trajnu osnovu, za koji smatra da je istorijska prilika koju treba da iskoriste obe strane, posebno u cilju ostvarivanja evropske perspektive“.
Zaključci samita pozivaju obe strane da sprovedu svoje obaveze u okviru dijaloga.
„Evropski savet apeluje na obe strane da sprovedu, u potpunosti i bez uslova, obaveze na koje su se obavezale u okviru dijaloga, uključujući sporazume iz 2013. i 2015. godine o stvaranju Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom“, navodi se u tekstu.
Pre početka samita EU, visoki predstavnik Žozep Borelj je izjavio pre početka samita da će da informiše lidere o situaciji u dijalogu između Prištine i Beograda i da ih obavesti o poslednjim dešavanjima. On je ponovio da je evropski predlog na stolu i uputio poziv „liderima [Srbije i Kosova] da se vrate u Brisel uskoro, za nekoliko nedelja, kako bi definitivno izgurali ovaj predlog“.
„Zamoliću lidere za snažnu podršku kako bi se izbegla bilo kakva eskalacija i zamoliću ih da ozbiljno rade na ovom predlogu, koji je jedini način da pokušamo da rešimo i normalizujemo odnos Kosova i Srbije. Išli smo iz krize u krizu. Sada je vreme za deeskalaciju i konstruktivan rad“, naglasio je Borelj. (9. februara)
Vučić: Prvo ZSO, pa razgovori u Briselu o svemu drugom
KURŠUMLIJSKA BANJA – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da može jedino da ide turistički u Brisel sve dok ne bude osnovana Zajednica srpskih opština.
Na pitanje novinara da prokomentariše najavu Žozepa Borelja da će pozvati njega i Kurtija u Brisel kako bi, kako je rekao, izgurali „plan“, Vučić je rekao: „Video sam izjavu, mogu da guraju šta hoće, ali moraju da kažu šta je smisao toga, nikada nisam izbegao razgovor ni o čemu, ni po kojem pitanju – pre toga ZSO. Ako mislite da me zovete u Brisel i da me nagovorite da kažem ZSO istovremeno sa ne znam čim ili posle ne znam čega – nemojte da me zovete. Zovite me da dođem turistički, a nisam zainteresovan, bio sam u Briselu 200 puta. Ako me zovete, obavestite me da su isporučili ZSO, kada to isporuče dolazim da razgovaram o svemu drugom“, poručio je Vučić.
Napomenuo je da će doći i turistički ako hoće, kako Srbija ne bi bila kriva za nešto. Ali, očekujte od mene da prihvatim promenu pristupa koja je već dogvorena, istakao je Vučić.
Na pitanje novinara da prokomentariše to što je Aljbin Kurti izbrojao da u Srbiji postoje 11 predsednika opština koji nisu srpske nacionalnosti, a da Srbija njima ne daje nacionalne asocijacije, Vučić je rekao da je to „budalaština i bezobrazluk“.
„Kurti bi hteo da poistoveti državno-popravni status Sbije i onoga što on naziva republika Kosovo, ali mi upravo imamo razgovor zato što to nije isto. Nema šta on da razgovara o centralnoj Srbiji, imamo jednu temu o kojoj razovramo i to je jedina tema na stolu. Ali, kada je neko mislio da ima pravo da bude bahat, jer ima velike i moćne zaštitnike… Ti besmisleni trikovi ni kod mene, ni kod bilo koga drugog ko se ozbiljno bavi svojim poslom, ne prolaze“, poručio je Vučić. (9. februara)
Hil: SAD insistiraju da se formira ZSO
BEOGRAD – Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kristofer Hil izjavio je da se SAD apsolutno zalažu za potpuno sprovođenje onoga što je dogovoreno Briselskim sporazumom, uključujući i formiranje Zajednice srpkih opština (ZSO).
„Mi zaista insistiramo da ono što je dogovoreno mora da se sprovede, znači govorimo o originalnom Briselskom sporazumu. Ne kažem da francusko-nemački sporazum nije u raskoraku sa Briselskim sporazumom. Oni su svakako povezani. Koncept da prethodni sporazum mora da bude sproveden, deo je francusko-nemačkog sporazuma“, rekao je Hil gostujući na televiziji K1.
Na pitanje o Vašingtonskom sporazumu, Hil je odgovorio da ne želi da ga zaobiđe i da je on bio važan, jer je bio posvećen privredi da bi se obezbedilo da Beograd i Priština mogu da reše neka pitanja koja direkno utiču na život ljudi na terenu. Stvar je u tome, istakao je Hil, da se sprovedu rešenja koja su već dogovorena Briselskim sporazumom.
„Mislim da se treba vratiti na ono osnovno pitanje, a to je budućnost srpske zajednice na Kosovu. Oni tamo žive vekovima i moraju znati kakva im je budućnost. Tako da je fundamentalno pitanje da se pozabavimo onim što potiče iz originalnog Briselskog sporazuma, a to je ZSO. To apsolutno mora da se sprovede, ukoliko očekujemo da neko u buduće sporazume ima poverenje“, poručio je američki ambasador.
Što se tiče rokova za formiranje ZSO i sprovođenja francusko-nemačkog sporazuma, Hil smatra da su rokovi koji se spominju u medijima razumni i realni, te da bi ZSO mogla da se formira do leta, a francuski-nemački predlog da se sprovede do kraja godine.
„Mislim da ljudi moraju svakodnevno da rade na tome da dođu do rešenja. Mislim da je realno predložiti da se to desi ove godine, zato mislim da je ova godina značajna, mislim da je predlog pozitivan i da može da se sprovede“, poručio je Hil.
On je istakao da SAD apslolutno podržavaju ono što su Evropljani uradili, posebno francusko-nemački predlog. „Pričamo o rešenju za Srbiju, Balkan i Evropu. SAD imaju dugoročne interese na kontinentu i u ovom regionu. Mislim da ono što treba da radimo jste da pričamo sa Evropljanima o tome“, rekao je Hil.
Naglašava da je važno je da se stvari smire, da se ne stvaraju tenzije i da se ne pruža prilika ljudima koji žele da ih stvaraju izgovor za to.
„Ja 20 godina nisam bio ovde, ali bio sam na drugim mestima, između ostalih i u Severnoj Koreji. Tako da, ako ste razočarani stanjem u Srbiji, pogledajte Severnu Koreju, pa ćete videti da stanje na Balkanu nije tako loše“, poručio je Hil.
Dodaje da mu je jasno da je ono što brine ljude u Srbiji ko će garantovati potpisane sporazume, jer je Briselski sporazum potpisan 2013, a nije sprovede i prošlo je toliko vremena.
„Mi želimo da budemo deo procesa i garancija za porovođenje ishoda njegovog dogovora. Ako želite da investirate u bilo koju zemlju, želite da to bude na sigurnom mestu i da nećete imati političkih problema. Tako da je sve to deo jednog velikog problema“, zaključio je američki ambasador u Srbiji. (8. februara)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.