go to the original language article
Brisel – Poslanici Odbora za životnu sredinu u EU parlamentu su u utorak glasali za pregovore sa drugim EU institucijama o novim EU pravilima o novoj genskoj tehnologiji (NGT) u uzgoju biljaka. Predlog zakona Evropske komisije predviđa da neka nova genomska postupka više ne spadaju pod stroga pravila za genetski modifikovane organizme (GMO). Pozicije EU institucija su delimično veoma različite.
Takozvani trilog pregovori, na čijem kraju se očekuje zajedničko rešenje, mogli bi stoga trajati duže. Ovo rešenje mora zatim formalno odobriti EU parlament i Savet pre nego što može stupiti na snagu. Skeptici prema genskoj tehnologiji odbacuju predloge, dok su u agrarnom sektoru naišli na podršku. Kritički se prema novim pravilima odnose i austrijski poslanici u EU parlamentu: Na glasanju o poziciji parlamenta pre godinu dana, tj. još u poslednjem mandatu pre EU izbora, prisutni austrijski poslanici su osim NEOS-a glasali protiv. I danas su se čule kritike.
Kritika od strane ÖVP i Zelenih
Alexander Bernhuber, poljoprivredni i ekološki portparol austrijske ÖVP u Evropskom parlamentu, naglasio je za APA: „Sa današnjim početkom pregovora postaje jasno koliko su razlike između Komisije, Saveta država članica i Evropskog parlamenta i dalje velike po pitanjima kao što su patentabilnost, zaštita sorti i označavanje. Upravo u svetlu ovih veoma različitih pozicija, još je važnije da se poštuju i obezbede nacionalne posebnosti, kao što su one u Austriji. Za nas je jasno: Bez obavezne oznake, slobode izbora i nacionalne samoodređenosti ne može biti saglasnosti.“
Vođa delegacije Zelenih u EU, Thomas Waitz, izjavio je da je zahvaljujući pritisku Zelenih, pozicija parlamenta prema predlogu Komisije na nekim mestima poboljšana. Naveo je jaču procenu rizika za životnu sredinu, obavezno označavanje NGT1 biljaka, kao i zabranu patenata za NGT biljke. Najveći problemi za Zelenе su netransparentnost za potrošače: Ako NGT ispadne iz regulative, više neće biti obaveze za označavanje. U suprotnosti sa trenutnim zakonskim stanjem, u budućnosti bi 94 procenta svih sorti semena proizvedenih novom genskom tehnologijom trebalo da prođe bez postupaka odobravanja, uključujući analize rizika i istraživanja uticaja na životnu sredinu.
Sporno pitanje patenti za NGT biljke
Prema predlogu Komisije, nova mutacijska postupka kao što je genski rez Crispr/Cas (kategorija NGT-1) ubuduće bi trebala lakše da se koriste, a tako obrađene biljke više ne bi trebalo da se označavaju kao genetski modifikovane. Cilj deregulacije je, između ostalog, uzgoj otpornijih biljaka na nedostatak vode ili štetočine. NGT postupci sa vrstama koje se ne mogu ukrštati, nazvani transgenezom (kategorija NGT-2), trebali bi, međutim, da spadaju pod postojeće GMO regulative.
Najveća tačka spora među zemljama EU bila je da li bi trebalo da postoje patenti na NGT sorte. Pozicija Saveta sada predviđa da se informacije o postojećim ili tekućim patentima unesu u javno dostupnu bazu podataka. U ovoj bazi biće navedene sve biljke koje imaju status NGT biljke kategorije 1. Za uzgoj bi trebalo da postoji opcija isključenja: Prema mandatu Saveta, države članice bi trebale da mogu da odluče da zabrane uzgoj NGT biljaka kategorije 2 na svom teritoriju. Prema Evropskoj komisiji, jednom odobrena dozvola ili registracija biće važeća na celoj teritoriji EU. (10.04.2025)