Brisel – Velika većina Slovenaca smatra da bi odgovarajuće spasilačke službe adekvatno reagovale u vanrednim situacijama u slučaju nesreće, pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja javnog mnjenja Eurobarometra. Za razliku od građana EU, Slovenci takođe više veruju informacijama tih službi i drugih organa za reagovanje u slučaju nesreće.
Velika većina (89 posto) građana EU bi se u prvim danima vanredne situacije u potpunosti ili delimično oslonila na pomoć porodice i prijatelja. Prilično visok procenat (81 posto) bi se oslonio i na službe za vanredne situacije. Slovenci su u tom pogledu iznad evropskog proseka. Na odgovarajuće službe bi se oslonilo čak 94 posto ispitanih, a na porodicu i prijatelje 93 posto.
U EU se većina ispitanih (38 posto) oseća izloženo pre svega vanrednim vremenskim uslovima i rizicima povezanim sa klimatskim promenama. Slede izloženost vanrednim zdravstvenim situacijama (27 posto) i poplavama (26 posto). Na nacionalnom nivou, Grci (61 posto), Maltežani (56 posto) i Slovenci i Mađari (po 48 posto) osećaju se najviše izloženi vanrednim vremenskim uslovima.
Za razliku od 70 posto građana EU, čak 87 posto ispitanih Slovenaca veruje informacijama javnih organa i lokalnih službi za reagovanje u slučaju nesreća.
Gotovo polovina (49 posto) Evropljana bi posegnula za nacionalnim medijima za informacije o rizicima nesreća, dok bi otprilike trećina njih radije izabrala regionalne medije (36 posto) ili službe za upravljanje vanrednim situacijama (33 posto) kao izvor informacija.
Slovenci su u ovom pogledu ispod proseka. Na nacionalne medije bi se oslonilo 39 posto ispitanih, a isti procenat bi kao izvor informacija izabrao porodicu i prijatelje. (1. oktobar)