Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.KIJEV – Predsednica Evropske komisija Ursula fon der Lajen rekla je da je Ukrajina napravila „izvanredan napredak“ ka prijemu u Evropsku uniju, nekoliko dana uoči ključnog izveštaja o aplikaciji Kijeva za članstvo. Ona je istakla da je Ukrajina postigla napredak na brojnim poljima, uprkos ratu sa Rusijom, označavajući posebno pravosudne reforme Kijeva, na zajedničkoj konferenciji za predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim. „Napravili ste izuzetan napredak. Znam da ste u procesu ispunjavanja velikih reformi. Uverena sam da Ukrajina može postigne svoj ambiciozni cilj o prelasku na sledeću fazu u pristupu“, rekla je Fon der Lajen. Procena EU je zakazana za sredu i očekuje se da se kaže koliko daleko je Ukrajina napredovala na brojnim ekonomskim, pravnim i ostalim kriterijumima kako bi se otvorio put ka razgovorima o pristupu evropskom bloku u decembru. EU je već prosledila 83 milijardi dolara u ukrajinskom ratu protiv Rusije i planira da pošalje još tri evra do kraja rata, dodala je Fon der Lajen. Zelenski je odgovorio da je ukrajinska vlada već implementirala sve korake neophodne da se ispune uslovi, obećavajući da će nastaviti sa reformama. On je posebno naglasio napore da se suzbije korupcija, poveća transparentnost i smanji uticaj oligarha na ekonomiju.(4. novembra )
Berbok podržava namere Ukrajine da postane kandidat za članstvo u EU
BERLIN- Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok izjavila je danas da je uverena da će EU sledećeg meseca podržati pokušaj Ukrajine da se pridruži bloku na samitu koji se smatra ključnom prekretnicom u nastojanjima Kijeva da se integriše sa Zapadom. Predstavljajući proširenje EU kao geostratešku neophodnost, Berbok je na konferenciji u Berlinu navela da blok 27 nacija takođe treba da nastavi s mučnim unutrašnjim reformama kako bi bio u mogućnosti da funkcioniše sa više od 30 članica. Ona je rekla da vidi Ukrajinu kao članicu Evropske unije. „Evropska unija mora da bude uvećana, što je geopolitička posledica ruske agresije na Ukrajinu“, navela je nemačka ministarka. Lideri EU na samitu 14. i 15. decembra odlučiće da li će odobriti Ukrajini formalni početak pregovora o članstvu, koji je za Kijev glavni prioritet zajedno sa finansijskom i vojnom podrškom Zapada. „Uverena sam da će Evropski savet u decembru poslati takav signal“, rekla je Berbok.(2. novembra )
Dačić: Izjava Fon der Lajen o priznanju Kosova data da prija ušima Prištine
BEOGRAD – Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić ocenio je da je izjava predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da Srbija de fakto treba da prizna Kosovo data da bi prijala ušima Prištine. „Taj termin ne postoji u aktima i dokumentima Evropske unije niti bilo kog drugog vezanog za dijalog Beogada i Prištine, tako nigde ne piše, ta je reč upotrebljena da bi prijala ušima Prištine, da bi ispalo da su oni nešto dobili“, rekao je Dačić za Tanjug na pitanje da razjasni izraze de fakto (neformalno) koji je pominjala Fon der Lajen i de jure, odnosno formalno, koji se koriste kada se govori o priznanju nezavisnosti Kosova. Dačić je naglasio da je i predsednik Aleksandar Vučić nebrojeno puta rekao da je za Srbiju neprihvatljivo bilo kakvo priznanje Kosova – formalno ili neformalno. „Ona je to pokušala da objasni ovde tako što bismo mi nekim radnjama, eventualno mogli da pokažemo da se slažemo da je to poseban entitet, a to je neprihvatljivo tumačenje“, rekao je Dačić i naglasio da je i specijalni izaslanik SAD Gabrijel Eskobar rekao da ovo nije dijalog o priznanju već o normalizaciji odnosa. EU je, kako je dodao, čitav svoj integritet i kredibilitet stavila na kocku terajući Beograd da potpiše Briselski sporazum koji je za nas bio izuzetno težak a koji je, u principu, bio prihvatljiv pod uslovom da se formira ZSO. „Ako toga nema (formiranja ZSO), iluzorno je da uopšte pričamo o bilo kojim drugim tačkama i to je suština“, rekao je Dačić i dodao da je primena potpisanog pre 10 godina u Briselu preduslov za sve što se sada priča. Na pitanje šta znači to da su sve zemlje EU prihvatile sporazum iz Ohrida u kojem piše da Srbija treba da prizna simbole Kosova, kaže da one nisu upućene u detalje i da je zabluda da će zbog toga pet zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova promeniti stav. „Postojala je mala zabuna da sada sve zemlje stoje iza svake tačke i formulacije. Na Savetu ministara spoljnih poslova nije se ulazilo u detalje već su dali podršku nastojanjima da se dođe do rešenja“, rekao je on i dodao da neke zemlje priznaju pasoše, ali ne i Kosovo, te da i Srbija ima slične dileme kada je reč o nekim drugim teritorijama u svetu. „To je suština, znači normalizacija odnosa bez prejudiciranja pitanja statusa. I to je oduvek bio cilj pregovora u Briselu“, rekao je on i podsetio da premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti to ne prihvata i ne razume jer smatra da je to put ka priznanju Kosova. Dačić je govorio i o strateškom prioritetu spoljne politike i nacionalne politike Srbije – o članstvu u EU. Dodao je da Srbija nikada nije ozbiljno razmatrala članstvo u nekim drugim regionalnim i evroazijskim organizacijama. Nalazimo se u srcu Evrope i praktično je nemoguće da se razmišlja o nečemu drugom pa i BRIKS-u koji je za naš narod prihvatljiv jer ga čine zemlje koje imaju pozitivan odnos prema Srbiji, rekao je Dačić i dodao da BRIKS čak ne postoji kao organizacija. Na pitanja vezana za dešavanja u Izraelu i Palestini, ministar je podsetio da je izraelsko-palestinski sukob proistekao iz viševekovnog sukoba i da Srbija osuđuje civilne žrtve i trudi se da bude neutralna. Srbija se principijelno odnosila prema odnosu Izraela i Palestine, Srbija je osudila terorizam, teroristički akt koji je došao od Hamasa, kazao je on i dodao da treba razumeti i šta se dešava sa Palestincima. „Palestinci su isto podeljeni u više političkih frakcija. Hamas je frakcija koja deluje u Gazi i koja nema veze gotovo nikakve sa aktualnom vlašću Palestinske samouprave“, objasnio je šef srpske diplomatije. Dačić je rekao da, kada se priča o stavu Srbije prema sukobu Izraela i Hamasa, treba pogledati i kakav je odnos pojedinih aktera prema Beogradu. „Treba da budemo iskreni, Izrael je priznao Kosovo. Mi Palestinu i to smo učinili na osnovu odluke UN, tu niko nije prekšio međunarodno pravo kao u našem slučaju. Palestina nije priznala Kosovo, iako su muslimani. Tako da su odnosi kompleksni“, rekao je Dačić i upozorio da bi moglo da dođe do velikog sukoba ako se rat između Izraela i palestinskog militantnog Hamasa ne zaustavi. ( 4. novembra)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.