Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.MINHEN- Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da Evropska unija želi da Zapadni Balkan i Ukrajina „uđu u evropsku porodicu, jer pripadaju evropskoj porodici“.
„Evropa je izgrađena na demokratskim vrednostima i predstavlja mirovni projekat koji je jedinstven u svetu. I to je ono na šta ciljaju Putin i druge autokrate. I ovde ljudi shvataju da će to uticati na njihove živote“, rekla je Fon der Lajen na panelu na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. Prema njenim rečima, proces pridruživanja Evropskoj uniji koji trenutno postoji, izuzetno je važan korak i više „ne može biti sivih zona“ u Evropi. „Morate odlučiti. Ili ste sa Putinom ili ste sa demokratijama. Ili ste sa autokratama ili poštujete naše vrednosti. A mi želimo, Evropska unija želi Ukrajinu i Zapadni Balkan u našoj evropskoj porodici, jer oni pripadaju našoj evropskoj porodici“, istakala je Fon der Lajen. Ona je, takođe, poručila da je Evropska unija jaka i odlučna da brani demokratiju i mir.(17. februara)
Vučić: Razgovarao sam sa Hanom o agendi rasta EU za zapadni Balkan
MINHEN – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da se sastao u Minhenu sa evropskim komesarom za budžetska pitanja Johanesom Hanom, sa kojim je razgovarao o agendi rasta EU za Zapadni Balkan, kao planu koji je namenjen ekonomskom rastu regiona, ubrzanju reformi i ulaganju koje može u znatnoj meri da unapredi proces proširenja i članstvo Srbije u EU.
„Posebno imajući u vidu dosadašnje investicije EU u Srbiji, kao i velike planove razvoja na kojima već radimo, a u kojima vidimo i značajno učešće Evropske unije, kao jednog od krunskih ekonomskih partnera Srbije“, istakao je Vučić. Ocenio je da je imao odličan sastanak sa Johanesom Hanom, poznavaocem naših regionalnih prilika, koji je, kako je Vučić naveo, bio svedok brojnih izazova na dugom putu napretka Srbije i zemalja Zapadnog Balkana ka članstvu u EU, za koje se svesrdno zalagao. Predsednik Vučić boravi u Minhenu, gde učestvuje na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.(16. februara )
U Minhenu održan panel o situaciji na Balkanu i proširenju Evropske unije
MINHEN- U Minhenu je , u okviru Bezbednosne konferencije, održana panel diskusija o situaciji na Balkanu i proširenju Evropske unije na zapadnobalkanske zemlje. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović izjavio je da u toj zemlji „postoji osećaj optimizma, posebno imajući u vidu promenu političkog establišmenta prethodnih godina“. „Ja sam prošle godine izabran za predsednika. Krajem prošle godine dobili smo i novu vladu. Premijer je moj kolega iz iste stranke. Dakle, postoji osećaj optimizma, a plan je zaista ambiciozan. Agenda je proevropska sa ciljem da zemlja bude u Evropskoj uniji do 2028. godine i da 2028. godine postane 28. članica“, rekao je Milatović. On je dodao da bi „najbolji način da se pomogne regionu bila promocija pristupanja Crne Gore u Evropsku uniju“. „Pristupanje Crne Gore bilo bi mnogo veće od same Crne Gore. To bi bilo svetlo na kraju tunela za ceo region jer bi pokazalo ostalim zemljama da je članstvo još uvek moguće, što mnogi ljudi ne misle, s obzirom na to da je poslednja zemlja koja je ušla u EU Hrvatska 2013. godine“, istakao je crnogorski predsednik. Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski rekao je da se njegova vlast suočava sa otporom opozicije kada je reč o ubacivanju bugarske nacionalne manjine u preambulu makedonskog Ustava. „Oni se ne slažu jer bi želeli da na talasu populizma i nacionalizma dođu na vlast. I verovali ili ne, oni poručuju svim ljudima u Severnoj Makedoniji da pre svega žele da dođu na vlast, a posle toga da kažu šta im je plan. To je neka mistifikacija koja nije neophodna. To je sasvim jasno“, poručio je Pendarovski. On je ukazao da Evropska unija nije tema u zemljama Zapadnog Balkana „već dugi niz godina“. „U Severnoj Makedoniji smo čekali 17 godina da rešimo taj spor oko imena sa Grčkom. Uspeli smo da postanemo članica NATO-a, ali još uvek nismo u potpunosti u tom procesu pridruživanja Evropskoj uniji. I ne možete da objasnite narodu da smo mi jedina država na svetu koja je promenila naziv države da bi ušla u tu organizaciju. I odjednom se na taj put postavlja neki bilateralni sitan spor“, rekao je makedonski predsednik. Albanski premijer Edi Rama istakao je da se nada da će njegova zemlja biti odvojena od Severne Makedonije kada je reč o putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Prema njegovim rečima, napredak Albanije na evropskom putu bio je blokiran zbog toga što su dve zemlje posmatrane kao „par“. On je, međutim, rekao da je „nešto počelo da se dešava“. „Novi plan rasta, više novca za nas u regionu i otvaranje ka jedinstvenom tržištu Evropske unije. Tu je i bezbednost oko koje svi moramo da budemo okupljeni“, naglasio je Rama, dodavši da bi i zemlje Zapadnog Balkana trebalo da sede za istim stolom sa članicama EU. „Zašto ne bismo bili u Evropskom parlamentu, u odborima, u Savetu – ne kao članovi sa pravom glasa, već kao deo iste porodice“, naveo je albanski premijer. Govoreći o odnosu Beograda i Prištine, Rama je rekao da tzv. Kosovo ne pregovara sa Srbijom, već sa Evropskom unijom i SAD. „Postoji takozvani francusko-nemački plan koji je jasan. Postoje stvari koje jedna strana treba da uradi, i koje druga strana treba da sprovede. Kosovo čak i ne mora da ide u Brisel, već treba samo da potpiše jednostrano taj plan, preda ga Lajčaku, i kaže ‘Spremni smo da ga implementiramo’, a onda da prepusti drugoj strani da uradi ono što mora, kako bi ga sprovela“, naveo je Rama. Istakao je da ne može da bude izgovor da se nešto ne uradi to što se druga strana ne ponaša „dobro“. „Neophodno je sprovesti svoj deo obaveza“, poručio je albanski premijer. Američka senatorka iz Nju Hempšira Džin Šahin poručila je da je imperativ da se Sjedinjene Države i Evropska unija „fokusiraju na ono što se dešava na Zapadnom Balkanu“ i spreče eventualno eskalaciju situacije. „Bilo da se radi o Kosovu, Srbiji, Bosni i Hercegovini ili proširenju Evropske unije. Ako očekujemo od političara da donesu teške odluke kako bi reformisali svoju zemlju, onda moramo da im pokažemo da na kraju toga postoji prilika da ljudi u njihovoj zemlji uživaju u određenim nagradama“, rekla je Šihan.(17. februara )
Mišel: Ruski režim odgovoran za smrt Navaljnog
BRISEL – Evropska unija smatra da su ruske vlasti odgovorne za smrt ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, izjavio je danas predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel. „Navaljni se borio za vrednosti slobode i demokratije. Za svoje ideale podneo je najveću žrtvu. EU smatra da je ruski režim jedini odgovoran za ovu tragičnu smrt“, napisao je Mišel na platformi X (Tviter) . On je izrazio saučešće porodici ruskog disidenta, ali i onima koji „bore za demokratiju širom sveta u najmračnijim uslovima“. „Borci ginu. Ali borba za slobodu nikada ne prestaje“, poručio je Mišel. Kancelarija Federalne kazneno-popravne službe Rusije za Jamalo-Nenecki autonomni okrug saopštila je ranije danas da je preminuo ruski opozicionar Aleksej Navaljni, koji je tamo služio zatvorsku kaznu. Na sajtu zatvorske ustanove se navodi da je Navaljnom pozlilo jutros posle šetnje, nakon čega je izgubio svest. Dodaje se da su medicinski radnici ustanove odmah stigli i da je pozvana hitna pomoć. „Urađene su sve neophodne mere reanimacije, ali nisu dale pozitivne rezultate. Lekari Hitne pomoći su konstatovali smrt osuđenog. Uzroci smrti se utvrđuju“, navodi se u saopštenju Federalne službe za izvršenje krivičnih sankcija. Navaljni je bio poznat kao oštar kritičar Kremlja.(16. februara )
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.