Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL – Ovogodišnji izveštaj Komisije prvi put, pored 27 država članica EU, sadrži četiri poglavlja o razvoju događaja u Srbiji, Albaniji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, ali bez preporuka za ove zemlje kandidate. U saopštenju EK navodi se da je reč o državama koje su najviše napredovale u procesu pristupanja i dodaje da će njihovo uključivanje u izveštaj podržati njihove napore u sprovođenju reformi, pomoći vlastima da ostvare dalji napredak u procesu pristupanja i da se, kao buduće države članice, pripreme za nastavak rada na vladavini prava. Izveštaj obuhvata četiri stuba: nacionalne pravosudne sisteme, okvire za borbu protiv korupcije, slobodu i pluralizam medija, kao i druge institucionalne sisteme provere i uzajamne kontrole, a u njemu se, kako se dodaje, na ravnopravnoj osnovi sistematski i objektivno ispituju kretanja u oblasti vladavine prava u svim državama članicama.
Kada je reč o poglavlju koje se odnosi na situaciju u Srbiji, ocenjuje se da pravosudni sistem Srbije poslednjih godina prolazi kroz suštinsku reformu i ističe da je u Srbiji u toku sprovođenje ustavne reforme za jačanje nezavisnosti pravosuđa, a da bi trebalo da uslede izmene zakona o njenoj primeni. Konstatuje se da postoji novi žalbeni postupak Ustavnom sudu za imenovanje sudija, ali se navodi da ostaje da se popuni značajan broj upražnjenih mesta za sudije i tužioce. Istovremeno se tvrdi da je politički pritisak na pravosuđe i tužilaštvo i dalje visok, kao i da u Srbiji još uvek ne postoji sveobuhvatan sistem upravljanja sudovima koji povezuje predmete između sudova i tužilaštava. Konstatuje se da postoji pozitivan trend kada je reč o efikasnosti u građanskim, privrednim i krivičnim predmetima, ali da postoje ozbiljni izazovi u rukovanju administrativnim predmetima i ustavnim žalbama. Evropska komisija navodi da se i dalje čeka na usvajanje Nacionalna strategije za borbu protiv korupcije za period od 2023. do 2028. godine i pratećeg Akcionog plana, uz ocenu da je pravni okvir za borbu protiv korupcija uglavnom uspostavljen, ali da u praksi postoje nedostaci. „Iako je većina oblika korupcije kriminalizovana, potrebno je dalje poboljšanje kako bi se uspostavila čvrsta evidencija o istragama, optužnicama i pravosnažnim presudama u slučajevima korupcije na visokom nivou“, poručuje se u izveštaju. Navodi se i da Tužilaštvo za organizovani kriminal i dalje nema dovoljno osoblja i tvrdi da „postoji rizik od politički motivisanog mešanja u istrage o korupciji na visokom nivou i u krivično gonjenje“. U izveštaju se ocenjuje da postoje nedostaci i kada je reč o verifikaciji i sprovođenju deklaracija o imovini, kao i kada je u pitanju finansiranje političkih partija. Tvrdi se i da je uredba o lobiranju ograničena po obimu, kao i da zakonodavstvo o zaštiti uzbunjivača još nije usklađeno sa pravnim tekovinama EU.
Ocenjuje se i da su javne nabavke oblast visokog rizika od korupcije, posebno u pogledu nekoliko slučajeva koji su izuzeti iz Zakona o javnim nabavkama. U izveštaju se podseća da su zakoni o medijima izmenjeni 2023. godine kako bi se uskladili sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima, ali da su potrebne dodatne izmene za punu usklađenost. EK tvrdi i da Regulatorno telo za elektronske medije ne uspeva u potpunosti da ispuni svoj mandat da zaštiti pluralizam medija i profesionalne standarde, kao i da postoji ozbiljna zabrinutost u pogledu njegove nezavisnosti. Navodi se da mere u vezi sa rešavanjem pitanja transparentnosti u vlasničkim strukturama i oglašavanjem iz državnih resursa, koje su predložene u Medijskoj strategiji, tek treba da se u potpunosti sprovedu. Istovremeno tvrdi da se novinari i dalje suočavaju sa čestim odbijanjem javnih organa da obelodane informacije od javnog značaja ili ostaju bez odgovora, kao i da bezbednost novinara i dalje predstavlja izvor zabrinutosti. Komisija se osvrće i na rad srpskog parlamenta, tvrdeći da je njegova sposobnost da obezbedi sprovođenje neophodnih provera i ravnoteže ograničena pitanjima efikasnosti, autonomije i transparentnosti, uključujući u smislu nadzora izvršne vlasti i procesa donošenja zakona. U izveštaju se ocenjuje da je potrebno dalje jačanje procesa javnih konsultacija. Podseća se i da su ostala četiri upražnjena mesta u Ustavnom sudu koja još nisu popunjena i da postoje tri nezavisna tela koja štite osnovna prava, a to su Ombudsman, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, ali smatra da praćenje preporuka nije uvek jasno.
U izveštaju se tvrdi i da, iako postoji nekoliko elemenata pravnog okvira, organizacijama civilnog društva nedostaje okruženje koje omogućava njihovo osnivanje, rad i finansiranje. Komisija je, kada je reč o zemljama kandidatima, poručila da će nastaviti da prati utvrđene probleme, između ostalog u sledećim godišnjim izveštajima o proširenju.(24. jula)
Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na agenciji Tanjug.