Hermida je, između ostalog, optužio Fittoa da je kao član Evropskog parlamenta glasao protiv pokretanja kaznenog postupka protiv Mađarske. „To se ne može pomiriti s funkcijom koju želite kao čuvar EU ugovora“, rekao je Hermida.
Putem kaznene procedure, službeno nazvane postupak povrede, Evropska komisija opoziva državu članicu EU ako se ne pridržava evropskih pravila i međunarodnih ugovora. Protiv Mađarske su pokrenuti postupci povrede zbog azilne politike i vladavine prava. Takav postupak može na kraju dovesti do tužbe pred evropskim sudom, koji može izreći visoke novčane kazne.
Fitto, kao i italijanska premijerka Giorgia Meloni, član je desničarske i konzervativne stranke Fratelli d’Italia (Braća Italije). Od 2014. do 2020. bio je član Evropskog parlamenta.
Španska članica Evropskog parlamenta Ana Miranda Paz (Zeleni) optužila je Fittoa za saradnju s neofašistima. Smatra ga „nesposobnim“ za upravljanje EU fondovima i dovela je u pitanje njegovu podobnost za tu funkciju. Fitto je negirao da je fašista.
Čak i nakon kritika drugih članova Evropskog parlamenta, Fitto je nekoliko puta tokom trosatnog saslušanja obećao da će se kao evropski komesar ponašati „apsolutno nezavisno“ i da će sve 27 država članica tretirati „na isti način“.
Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen kandidovala je Fittoa za poziciju kohezijske politike. Putem te politike zaostale regije treba da budu unapređene, sa značajnim fondovima iz evropskog kohezionog fonda. Tokom saslušanja, obećao je reformu politike. Ona bi trebala biti jednostavnija, a lokalne i regionalne vlasti bi trebale biti više uključene, rekao je Fitto. On je ovo nazvao „ključnim“ za postizanje „politike krojene po meri“.
Tek kasnije će biti jasno da li će Fitto moći da preuzme ulogu evropskog komesara od Evropskog parlamenta. Zeleni su nakon saslušanja izjavili da se ne slažu s imenovanjem Fittoa.
(12. novembar 2024.)