go to the original language article
Strazbur (Francuska) – Predsednica Evropske komisije, Ursula von der Leyen, predstavila je ovog utorka svoj tim komesara za naredni petogodišnji mandat, svi oni čekaju da prođu nadzor i saslušanja sa Evropskim parlamentom. Ovo su 27 profila.
Predsednica: Ursula von der Leyen (Nemačka)
Von der Leyen (Brisel, 1958), svemoćna predsednica Evropske komisije između 2019. i 2024., ponavlja mandat nakon što je prethodno zauzimala tri različita ministarstva u Berlinu u vladama Angele Merkel: odbrane, rada i porodice. Po profesiji je lekarka i ima sedmoro dece.
Prva izvršna potpredsednica za čistu, pravednu i konkurentnu tranziciju: Teresa Ribera (Španija)
Ribera (Madrid, 1969) ima skoro dve decenije iskustva na odgovornim funkcijama u klimatskoj politici Vlade, poslednjih šest godina kao ministarka i potpredsednica španske vlade. U njenoj karijeri ističe se iskustvo u klimatskim pitanjima i sposobnost pregovaranja, što joj je omogućilo da ima značajnu ulogu u, između ostalih područja, reformi evropskog tržišta električne energije.
Izvršni potpredsednik za prosperitet i industrijsku strategiju: Stéphane Séjourné (Francuska)
Séjourné (Versaj, 1985) napušta svoj položaj ministra spoljnih poslova u francuskoj vladi kako bi se vratio u Brisel, gde je do početka ove godine razvijao svoju političku karijeru kao poslanik u Evropskom parlamentu i vođa evropskih liberala. Prethodno je bio veoma blizak savetnik Emanuelu Makronu, kako u fazi predsednika, tako i kao ministra.
Izvršna potpredsednica i visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku: Kaja Kallas (Estonija)
Buduća šefica evropske diplomatije, Kallas (Talin, 1977) ostavlja za sobom funkciju premijerke svoje zemlje, gde je stekla reputaciju zbog svoje nepokolebljive podrške Kijevu i čvrstog stava prema Moskvi, koji je postao poznat nakon ruske invazije na Ukrajinu. Već je boravila u Briselu kao poslanica u Evropskom parlamentu specijalizovana za digitalne teme.
Izvršna potpredsednica za tehnološki suverenitet, bezbednost i demokratiju: Henna Virkunnen (Finska)
Virkkunen (Joutsa, 1972) je poslanica u Evropskom parlamentu od 2014. godine, a tokom svoje političke karijere u Finskoj bila je deo tri različite liberalno-konzervativne vlade kao ministarka obrazovanja (2008-2011), javne administracije i lokalne uprave (2011-2014) i transporta (2014).
Izvršni potpredsednik za koheziju i reforme: Raffaele Fitto (Italija)
Bivši naslednik Silvija Berluskonija i sa prošlošću u Hrišćanskoj demokratiji, Fitto (Maglie, 1969) će biti prvi član italijanske ultradesničarske partije koji je deo izvršne vlasti EU, nakon što je skoro dve godine bio ljubazno lice i posrednik sa Briselom Giorgie Meloni, kao i jedan od najuticajnijih članova njene vlade i ključni član za dodelu post-pandemijskih evropskih fondova.
Izvršna potpredsednica za ljude, veštine i pripremu: Roxana Minzatu (Rumunija)
Poslanica Roxana Minzatu (Bukurešt, 1980) bila je član rumunskog parlamenta od 2016. do 2020. godine i, 2019. godine, obavljala je funkciju ministarke evropskih fondova, sa posebnim fokusom na razvoj infrastrukture i digitalizaciju zemlje. Ima bogato iskustvo u upravljanju evropskim fondovima, stečeno u privatnom sektoru, nevladinim organizacijama i obavljanju javnih funkcija.
Komesarka za finansijske usluge i uniju štednje i investicija: Maria Luís Albuquerque (Portugalija)
Ova ekonomistkinja (Braga, 1967) bila je ministarka finansija od 2013. do 2015. godine tokom konzervativne vlade Pedra Passosa Coelha, u godinama obeleženim spasavanjem koje je dovelo do smanjenja pomoći za zapošljavanje i smanjenja penzija, među nekoliko mera.
Komesar za energiju i stanovanje: Dan Jørgensen (Danska)
Jørgensen (Odense, 1975), diplomirani politikolog, bio je poslanik u Evropskom parlamentu skoro deceniju dok ga Helle Thorning-Schmidt nije vratila 2013. godine u nacionalnu politiku na funkciju ministra hrane, poljoprivrede i ribarstva. Godinama kasnije, ponovo je dobio ministarske odgovornosti u vladama Mette Frederiksen.
Komesarka za životnu sredinu, otpornost vode i konkurentnu cirkularnu ekonomiju: Jessika Roswall (Švedska)
Roswall (Upsala, 1972) je diplomirala istoriju na Univerzitetu u Stokholmu i ima i master iz prava sa Univerziteta u Upsali. Poslanica u švedskom parlamentu od 2010. iz stranke Moderata (konzervativci) bila je deo odbora za evropska pitanja u nacionalnom parlamentu, resor kojeg je bila ministarka poslednje dve godine.
Komesar za budžet, borbu protiv prevara i javnu administraciju: Piotr Serafin (Poljska)
Sa izuzetkom Donalda Tuska, nijedan poljski političar nema toliko iskustva u evropskim institucijama kao Piotr Serafin, „desna ruka“ poljskog premijera u Evropi. Serafin, koji je bio šef kabineta Tuska dok je bio predsednik Evropskog saveta, preuzeo je prošlog decembra stalno predstavništvo svoje zemlje u Briselu.
Komesar za odbranu i svemir: Andrius Kubilius (Litvanija)
Kubilius (Vilnjus, 1956) studirao je fiziku na Univerzitetu u Vilnjusu i nakon nezavisnosti Litvanije izabran je za poslanika i dva puta je bio premijer (između 1999-2000 i 2008-2012). Kubilius je postao poslanik u Evropskom parlamentu 2019. godine i stekao je reputaciju zbog čvrstog stava u odnosima sa Rusijom i podrške Ukrajini u njenoj borbi protiv ruske invazije.
Komesar za unutrašnje poslove i migracije: Magnus Brunner (Austrija)
Brunner (Höchst, 1972), po struci pravnik, je ministar finansija svoje zemlje od decembra 2021. godine, a prethodno je bio državni sekretar u ministarstvu za životnu sredinu, energiju, saobraćaj, inovacije i tehnologiju. Takođe je bio politički direktor Austrijske ekonomske federacije, kao i šef razvoja energetske kompanije Illwerke VKw Group i član izvršnog odbora energetske kompanije OeMAG.
Komesar za ribarstvo i okeane: Costas Kadis (Kipar)
Kadis (Nikozija, 1967) bio je ministar zdravlja između jula 2007. i februara 2008. godine, predvodio je resore obrazovanja i kulture između 2014. i 2018. godine i resor poljoprivrede između 2018. i 2023. godine. Nakon što je napustio vladu 2023. godine, biolog i verni branilac očuvanja biodiverziteta, preuzeo je funkciju dekana škole za zdravstvenu politiku na privatnom univerzitetu Frederik (Kipar).
Komesar za održivi transport i turizam: Apostolos Tzitzikostas (Grčka)
Tzitzikostas (Solun, 1978) do sada je bio guverner grčke regije Centralne Makedonije i bio je predsednik Unije grčkih regija i Evropskog komiteta regiona.
Komesarka za startapove, istraživanje i inovacije: Ekaterina Zaharieva (Bugarska)
Zaharieva (Pazardžik, 1975) bila je ministarka spoljnih poslova u trećoj vladi lidera GERB-a, Bojka Borisova, između 2017. i 2021. godine. Prethodno je bila ministarka pravde, kao i potpredsednica vlade i ministarka za regionalni razvoj i građevinarstvo u privremenim vladama Georgija Bliznaškog i Marina Rajkova, između 2014. i 2017.
Komesar za zdravlje i dobrobit životinja: Olivér Várhelyi (Mađarska)
Várhelyi (Segedin, 1972) je trenutni komesar za susedstvo i proširenje, i nastoji da ponovi mandat nakon pet godina obeleženih kontroverzama, poslednja zbog jednostranog obustavljanja niza fondova namenjenih Palestini. On je advokat i diplomata.
Komesarka za proširenje: Marta Kos (Slovenija, očekuje se zvanična potvrda)
Kos (Prevalje, 1965) je slovenačka diplomatkinja koja je bila ambasadorka u Švajcarskoj i Nemačkoj, i bila je potpredsednica partije Pokret za slobodu, članica liberala Renew Europe. Kabinet slovenačkog premijera je branio da ima „široko iskustvo u upravljanju projektima EU“ i da je ekspertkinja u komunikaciji.
Komesarka za Mediteran: Dubravka Suica (Hrvatska)
Suica (Dubrovnik, 1957) teži da ponovi svoj mandat u Evropskoj komisiji nakon pet godina na čelu sektora za demografiju i demokratiju. Prethodno je bila četiri puta poslanica u Evropskom parlamentu, dvaput gradonačelnica svog rodnog grada, poslanica u hrvatskom parlamentu i visoka funkcionerka Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).
Komesar za trgovinu i ekonomsku sigurnost i komesar za međuinstitucionalne odnose i transparentnost: Maros Sefcovic (Slovačka)
Sefcovic (Bratislava, 1966) je političar i diplomata iz Slovačke koji traži četvrti uzastopni mandat u Komisiji, nakon što je bio potpredsednik tokom ovog mandata. Studije je završio iz ekonomije i prava u Bratislavi i diplomatiju u Moskvi, Sefcovic je prvobitno radio u čehoslovačkoj ambasadi u Zimbabveu, potom u slovačkoj ambasadi u Otavi i na kraju je unapređen u ambasadora u Tel Avivu i stalnog predstavnika svoje zemlje pri EU.
Komesar za ekonomiju i produktivnost i komesar za implementaciju i pojednostavljenje: Valdis Dombrovskis
Dombrovskis (Riga, 1971) je već veteran na briselskoj sceni, gde je bio izvršni potpredsednik pod vođstvom von der Leyen između 2019. i 2024., fokusiran na ekonomske resore. Prethodno je imao odgovornosti u sektorima finansijskih usluga i trgovine. Diplomirao je fiziku, matematiku i ekonomiju i bio je premijer svoje zemlje između 2009. i 2014. godine.
Komesar za međunarodne asocijacije: Jozef Síkela (Češka Republika)
Síkela (Rokycany, 1957), trenutni ministar industrije i trgovine Češke Republike, ekonomista je koji je proveo tri decenije u bankarskom sektoru, sa rukovodećim pozicijama u Austriji, Češkoj Republici, Slovačkoj i Ukrajini, i ušao je u politiku 2021. Tokom češkog predsedavanja EU 2022. godine vodio je pregovore sa ministrima energetike država članica o energetskoj krizi izazvanoj ruskom invazijom na Ukrajinu.
Komesarka za pripremu i upravljanje krizama i komesarka za jednakost: Hadja Lahbib (Belgija)
Najnovije iskustvo Lahbib (Boussu, 1970) stavilo ju je na čelo belgijskog ministarstva spoljnih poslova, sa istaknutom ulogom tokom rotirajućeg predsedavanja svoje zemlje u Savetu EU tokom poslednjeg polugodišta prošlog mandata. Rođena u Alžiru, takođe je radila kao novinarka pre nego što je ušla u politiku.
Komesar za klimu i čisti rast sa nultom emisijom: Wopke Hoekstra (Holandija)
Hoekstra (Bennekom, 1975), istaknuta figura demohrišćanske partije CDA, zauzimao je nekoliko važnih funkcija u vladi Holandije, uključujući ministra finansija i spoljnih poslova između 2017. i 2023. godine, a tokom njegovog mandata na čelu finansija bio je snažno kritikovan od strane južnoevropskih zemalja zbog stava o fiskalnoj štednji tokom pregovora o odobravanju post-pandemijskih fondova za oporavak.
Komesar za poljoprivredu i ishranu: Christophe Hansen (Luksemburg)
Hansen (Viltz, 1982) je poslanik u Evropskom parlamentu od 2018. godine i ima iskustvo u lokalnoj politici Luksemburga, ali i iza kulisa Brisela, gde je radio i kao parlamentarni asistent i kao savetnik u različitim predstavništvima svoje zemlje u belgijskoj prestonici.
Komesar za demokratiju, pravdu i vladavinu prava: Michael McGrath (Irska)
McGrath (Kork, 1978) je četiri godine u irskoj vladi, gde je bio ministar finansija i javne potrošnje i reformi. Studirao je trgovinu u svom rodnom gradu i radio je kao računovođa u KPMG i kao finansijski kontrolor radio stanice u svom gradu.
Komesar za intergeneracijsku pravdu, mlade, kulturu i sport: Glenn Micallef (Malta)
Micallef (Malta, 1989) je ekonomista po profesiji i između 2020. i 2024. bio je šef kabineta malteškog premijera, laburiste Roberta Abele, kog je takođe savetovao za evropska pitanja. Nakon odluke Velike Britanije da napusti EU, bio je šef Brexit jedinice zadužene za koordinaciju, pregovore i prilagođavanje malteškog zakona nakon britanskog napuštanja evropskih institucija. (17. septembar)