go to the original language article
Plan za jačanje odbrane Evrope danas je predstavljen u Briselu od strane Evropske komisije, koja je dugo očekivanom planu dala naziv „Bela knjiga“, koja opisuje konkretna pravna i finansijska sredstva za podršku odbrambenim ulaganjima država članica.
Kao što je izjavio zvaničnik, „radi se o ambicioznom planu za odbrambeni paket mera koji pruža finansijske poluge na raspolaganju članicama EU kako bi značajno povećali odbrambena ulaganja i odbrambene kapacitete.“
Cilj plana je podstaći i olakšati članicama da troše više na svoju odbranu, stvarajući partnerstva i efikasne smernice. Usmeravanje ka povećanju finansiranja odbrane Evrope, prema rečima evropskog zvaničnika, znači veću kontribuciju transatlantskoj bezbednosti, podrška Ukrajini i pripravnost za bezbednosne izazove i promene balansa, stavljajući u okvir zemlje kao što su Rusija, Kina, oblasti kao Srednji Istok -Afrika, ali i hibridne pretnje i kritične sirovine.
Oblasti i ciljevi ulaganja
Radi se o velikom rezervoaru odbrambenih ulaganja kao što su protivvazdušna i raketna odbrana, artiljerijski sistemi, municija i rakete, bespilotne letelice i sistemi za suprotstavljanje bespilotnim letelicama, vojna mobilnost, sajber rat, strateški ciljevi, borbeni kapaciteti i zaštita vitalne infrastrukture. Kako je objasnio zvaničnik tokom izlaganja tehničkih detalja plana za jačanje odbrane Evrope, ciljevi su Ukrajina i njena vojna podrška na terenu, nakon promene stava SAD. Jačanje odnosa EU-NATO, saradnje EU sa Velikom Britanijom, Kanadom, Norveškom, Japanom i Australijom. Takođe, stvaranje jake i inovativne evropske industrije, odnosno podrška jačanju odbrane, potpisivanje ugovora za brzo sticanje potrebnih kapaciteta, podrška brzog usvajanja Evropskog programa odbrambene industrije, pojava novih odbrambenih igrača, podrška ulaganja u tehnologije kao što je AI i evropske mape puta za ubrzanje transformacije odbrambene inovacije, ali i stvaranje panevropskog tržišta odbrambene opreme.
Glavni ciljevi, spremnost do 2030
Plan ReArm Europe je dizajniran da se iskoriste sva dostupna sredstva i mobilizuje do 800 milijardi evra za odbrambena ulaganja. Da bi se to postiglo, plan uključuje: a) Oslobađanje korišćenja javnog finansiranja u odbrani na nacionalnom nivou. b) Novo posebno sredstvo za bezbednosnu akciju za Evropu -SAFE- za realizaciju hitnih i masovnih odbrambenih ulaganja putem zajedničkih nabavki.
„Akcija za bezbednost u Evropi – SAFE“
Jedna od najvažnijih inicijativa plana je novo finansijsko sredstvo koje se zove „Akcija za bezbednost u Evropi – SAFE“ koje će obezbediti državama članicama zajmove do 150 milijardi evra podržane budžetom EU. To će pomoći državama članicama da ojačaju svoje odbrambene kapacitete putem zajedničkih nabavki. Pored toga, „zajedničke nabavke će obezbediti interoperabilnost za oružane snage članica i predvidivost za evropsku odbrambenu industriju, smanjiti troškove i stvoriti razmere potrebne za jačanje evropske odbrambene industrijske baze“, naglašavaju zvaničnici.
Opcije finansiranja plan 800 milijardi evra
Plan koji cilja na odbrambene izdatke od 800 milijardi evra uključuje konkretne alate finansiranja: 1) Aktivacija klauzule o bekstvu, procenjeni uticaj 650 milijardi evra, 2) Prikupljanje do 150 milijardi evra na tržištima kapitala, 3) Doprinos Evropske investicione banke i mobilizacija privatnog kapitala, 4) Fleksibilnost EU sredstava kohezijske politike, 5) Novo sredstvo za podršku zajedničkim nabavkama država članica sa 150 milijardi evra, 6) Zajmovi podržani budžetom EU na zahtev, 7) Pojednostavljena pravila nabavke, 8) Oslobađanje od PDV-a, 9) Zajednički javni tenderi.
Aktivacija klauzule o bekstvu
Kako je saopštio evropski zvaničnik, „aktivira se preporukom Veća od strane Komisije na zahtev“. Paralelno, fiskalna pravila EU nastavljaju da funkcionišu normalno za druge izdatke.
Zajmovi i ključevi raspodele
Zajmovi će omogućiti državama članicama povoljne uslove finansiranja, koristeći kreditnu moć EU, pristup tržištu i najvažnije, kao što je naveo tehnički savetnik plana, „podržaće brzu reakciju na trenutne odbrambene potrebe“. Pored toga, „zajmovi koji će se obezbeđivati biće dugoročni (sa maksimalnim trajanjem do 45 godina i grejs periodom od 10 godina za otplatu glavnice), koji će imati konkurentne cene i biti dobro strukturisani. Biće finansirani iz zaduživanja EU, što ih često čini efikasnijim izvorom finansiranja za javna ulaganja u odnosu na nacionalno zaduživanje“. Paralelno, „raspodela fonda od 150 milijardi evra državama članicama će se vršiti prema potražnji. Neće postojati ključevi raspodele. Države članice koje žele da dobiju zajam treba da dostave Komisiji investicioni plan evropske odbrambene industrije. Plan treba da sadrži opis aktivnosti, izdataka i mera za koje država članica traži zajam. Kao prelazni izuzetak, države članice mogu koristiti zajam za nacionalne nabavke prioritetnih kapaciteta, pod uslovom da je otvoren za druge zemlje i da su preduzete sve neophodne mere za proširenje pogodnosti ugovora na druge zemlje“. (19/3/2025)