Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL – Specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Zaracin izjavio je da Priština zna da mora da se razgovara o Zajednici srpskih opština (ZSO).
“ZSO je bila dogovorena u 2013. godini u Briselskom sporazumu i mislim da je to jasno i Prištini da ta diskusija mora da se održi“, rekao je Zaracin za Tanjug.
Što se tiče sadašnje situacije u dijalogu Beograda i Prištine, Zaracin, koji je juče u Briselu učestvovao na panel diskusiji na Samitu EU-ZB, u organizaciji “Friends of Europe“, kaže da je situacija napeta.
“Imamo veoma napetu situaciji u dijalogu, a pogotovo što se tiče Severne Mitrovice. Želimo da situacija bude stabilna i bezbedna. To znači da sve treba da bude preduzeto sa obe strane, da budu fleksibilne kako ne bi došlo do eskalacije“, kazao je nemački izaslanik.
Zaracin je govoreći o sadržini ažuriranog evropskog predloga koji su podržale Francuska i Nemačka, a za koji je utorak u Tirani šef diplomatije EU Žozep Borelj rekao da je poslat u Beograd i Prištinu, ponovio da je bitno otklaniti nedoumice oko toga čiji je to predlog.
“To je evropski predlog. To je jasno od početka. Prvi put je bio predstavljen od strane Miroslava Lajčaka u ime EU, zajedno sa savetnicima predsednika (Francuske Emanuela) Makrona i kancelara (Nemačke Olafa) Šolca kada su bili u regionu. Ako hoćete da imate snažnu poziciju tamo, možete je jedino imati ako je jasno da je to evropski predlog“, kaže Zaracin.
Na pitanje šta je sada prioritet, da li je to rešavanje institucionalne situacije, što znači učešće Srba u privremenim prištinskim institucijama kako bi se izbegla bezbednosna kriza i strane se posvetile drugim problemima, Zaracin kaže da je „veoma važno da se sadašnja situacija razreši i da se srpska strana vrati u institucije i pruža usluge građanima sa severa“.
On je naglasio da pitanje povratka Srba u institucije, međutim, ne treba da bude izgovor da se obustavi dijalog o drugim problemima. “To vas ne sprečava da govorite o drugim stvarima“, kazao je nemački zvaničnik. (7. decembra)
Vučić: Sastaću se sa Kurtijem kada to predlože posrednici iz EU
TIRANA – Predsednik Aleksandar Vučić rekao je danas u Tirani na samitu EU-ZB da je imao veoma dobre sastanke sa evropskim zvaničnicima i da je posebno zadovoljan dobrim i dugim razgovorima sa italijanskom premijerkom Đorđom Meloni, Emanuelom Makronom, kao i holandskim i belgijskim premijerima Aleksandrom De Kroom i Markom Ruteom, kao i da je Srbija bila tema po pitanju neuvođenja sankcija Rusiji i da im je on odgovorio otvoreno i bez uvijanja.
“Imao sam sa Meloni sadržajan i odličan sa Ruteom, vrlo dobre razgovore i sa De Kroom. Takođe, dugo sam razgovarao sa Makronom i Orbanom, i sa velikim brojem predstavnika EU i sa ZB“, rekao je on.
Istakao je da je bilo važno što smo bili predstavljeni u Tirani i da nema problem da prizna grešku, zbog svoje prvobitne odluke.
„Nije me sramota, u prvoj proceni sam napravio grešku, ali mi je drago što je ispravljeno i da mogu da nešto uradimo za svoju zemlju. Ne razmišljam da li ću se nekom dopasti već šta mogu da uradim za svoju zemlju“, poručio je Vučić.
Vučić rekao je da će se sa premijerom Aljbinom Kurtijem sastati kada to predlože posrednici iz EU, a povodom francusko-nemačkog predloga naveo da će se o njemu tek razgovorati i da u tom dokumentu nema rokova za postizanje sporazuma.
„Ne mogu da kažem da sam 100 posto protiv ili ‘za’, o tom dokumentu treba da raspravljamo i onda ćemo videti, moramo da pričamo jedni s drugima i da se uzdržimo od jednostranih poteza i akcija, jer je to nešto što može da naudi celom procesu“, rekao je Vučić na konferenciji za novinare posle samita EU-ZB u Tirani.
Odgovarajući na pitanja novinarke ABC njuz Albanija kada očekuje da će se sastati sa Kurtijem, šta će se dogoditi ako odbije novi francusko- nemački plan i da li će Beograd ponuditi neki drugi plan za pregovore, jer bi pitanje Kosova trebalo da bude rešeno, istakao je da nema sumnje da će se ubuduće ozbiljno raditi da bi se postiglo kompromisno rešenje.
„Pravo pitanje nije kada i gde ću se sastati sa Kurtijem, ja ću to uraditi kada nam predloze posrednici iz EU, pravo pitanje je šta će biti sadržaj razgovora i tog kompromisnog rešenja, jer stižu razne poruke sa raznih strana. Moramo biti garant mira i bezbednosti i stabilnosti u regionu“, rekao je Vučić.
Na pitanje da li postoji vremenski rok u najnovijoj verziji nemačko francuskog predloga i da li je to možda završni predlog, Vučić je rekao da predlog ne može da ima vremenski okvir.
„Čuli ste danas i Žozepa Borelja. Koliko je to neozbiljno da za tri meseca treba da rešimo nešto što traje stotinu i više godina. To je nezobiljno i neodgvorno i kada čujete da neko insistira na rokovima, a 10 godina ne može da se implementira Zajednica srpskih opština, jer jedna strana to ne želi. Valjda to prvo treba da se implementira, pa da se dogovaramo o nečem drugom“, istakao je Vučić.
On je dodao da se u predlogu zato i ne pominju rokovi, jer su ljudi mudri i znaju da to ne može, ali da je važno da se razgovara i da se pronalaze kompromisna rešenja da bi se, kako je rekao, sačuvale glave i Srbima i Albancima, a ekonomije išle napred. (6. decembra)
Vučić: Sankcije nismo uveli iz poštovanja prema onome što smo preživeli
TIRANA – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas u Tirani, posle samita EU i zemalja Zapadnog Balkana, da Srbija nije uvela sankcije Rusiji iz poštovanja prema svemu onome što je narod Srbije preživeo trpeći sankcije 10 godina.
„Rekao sam im da je taj odnos prema sankcijama, pre svega odnos prema nama Srbima i građanima Srbije, a ne prema nekom drugom. To je pitanje poštovanje prema nama i onome što smo prošli 10 godina trpeći sankcije kojima smo bili izloženi. Videli smo da te sankcije ne donose ništa dobro ni građanima ni narodu, te nije prirodno da mi budemo ti koji ćemo u tim sankcijama učestvovati“, poručio je Vučić odgovarajući na pitanje novinara da li stoji iza Tiranske deklaracije.
On je podsetio da je Rusija Srbija 1992. uvela sankcije, ali da Srbija njima nije, zbog srpskog stava prema sankcijama.
Tačka četiri Tiranske deklaracije se odnosi na one koji se nisu usladili sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom, u stvari odnosi samo na Srbiju pošto jedina nije uvela sankcije Rusiji.
„Ne mogu ni da stojim ni da sedim iza te deklaracije, jer je nisam pisao. Ali nemam ništa protiv da oni napišu da se mi nismo saglasili sa sankcijama i da ih nismo uveli. To su činjenice i ja na to ne mogu da se ljutim“, rekao je Vučić.
Naglasio je da ne može da otkrije novinarima sve što je rekao na samitu, ali da je bio jako otvoreni i direktan i da su mu svi zahvalili na tome.
„Različiti su naši odnosi po pitanju teritorijalnog integriteta ili rušenja energetske infrastrukture danas u Ukrajini. Podsetio sam ih da je tako rušena i energetska infrastruktura i u Srbiji i pokazao im dokumenta. Ali po pitanju sankcija, taj stav je malo drugačiji i mi imamo svoj stav, ali smo dobro razumeli poruku EU, dobro smo razumeli na koga se to odnosi“, istakao je Vučić.
Na pitanje da li će ipak uvesti sankcije Rusiji, Vučić je odgovorio da o tome ne odlučuje EU.
„O tome će odlučivati narod u Srbiji i parlament Srbije, Vlada Srbije, a pomalo ću i ja da se pitam o tome kao predsednik Srbije, sa najvećim legitimitetom u zemlji od svih izabranih predstavnika“, zaključio je Vučić. (6.decembra)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.