cs flag go to the original language article
This article has been translated by Artificial Intelligence (AI). The news agency is not responsible for the content of the translated article. The original was published by CTK.

Klecany (pored Praga) – Mentalne poteškoće zaposlenih koštaju, prema naučnicima, ekonomiju Evropske unije godišnje 170 milijardi evra, što je preračunato otprilike 4,3 biliona kruna. Jedan od glavnih razloga je radni stres i preopterećenost. Stres doprinosi oko polovini svih izostanaka sa posla. Istraživanja evropskih institucija pokazuju da firme ne rešavaju dovoljno pitanjem mentalnog zdravlja, stoga je važno fokusirati se na prevenciju i podršku, obavestio je danas ČTK u saopštenju za medije portparol Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje (NUDZ) Jan Červenka. Mentalno zdravlje na radnom mestu je tema ovogodišnjeg Svetskog dana mentalnog zdravlja, koji se obeležava 10. oktobra, u četvrtak.

Prema podacima istraživača, 60 procenata svetske populacije radi, a čak 15 procenata odraslih u radno sposobnom dobu ima neki oblik mentalne bolesti. „Radni stres je pritom jedan od ključnih faktora rizika za mentalno zdravlje. Godine 2022. u Evropskoj uniji stresom, depresijom i anksioznošću je patilo 27 procenata zaposlenih,“ izjavio je klinički psiholog i metodolog u istraživačkom programu Javnog mentalnog zdravlja NUDZ Tomáš Jelínek. Mentalno zdravlje ima uticaj i na ekonomiju, jer kao posledica njegovog pogoršanja dolazi do smanjene produktivnosti i odsutnosti s posla.

Prema rečima direktora NUDZ-a Petra Winklera, iako postoje primeri dobre prakse i politika u ovoj oblasti, kao i prilično pouzdani dokazi o efikasnosti i ekonomskim koristima programa za podršku mentalnom zdravlju na radnom mestu, poslodavci u Češkoj Republici i Evropi obično nemaju preventivne programe. U nekim slučajevima, kada već postanu svesni problema, na primer zbog samoubistva na radnom mestu, niske produktivnosti rada ili velikog nivoa sagorevanja u top menadžmentu, počinju da posežu za prečicama koje ne pomažu. „To se često dešava pod uticajem ‘wellbeing industrije’, koja nudi, pa čak i nameće jednostavna, ali skupa i nefunkcionalna rešenja. Pomogla bi nacionalna ili međunarodna sertifikacija poslodavaca koji podržavaju mentalno zdravlje, koja bi jasno razlikovala kvalitetne programe,” dodao je Winkler. (7. oktobar)