Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL – Evropska unija bi trebalo, pre proširenja, da izvrši unutrašnje reforme kako bi se poboljšala njena funkcionalnost, navodi se u najnovijoj francusko-nemačkoj studiji objavljenoj, koju je izradila radna grupa od 12 nezavisnih eksperata. U dokumentu, u koji je Tanjug imao uvid, navodi se da se EU nalazi na kritičnom raskršću koje obeležavaju geopolitički pomaci, transnacionalne krize i unutrašnja složenost. Zbog svega toga, proširenje EU je visoko na političkoj agendi, ali EU još nije spremna da dočeka nove članice, ni institucionalno ni politički. U izveštaju se ističe da institucije i mehanizmi donošenja odluka nisu dizajnirani za grupu do 37 zemalja i kako su trenutno konstituisani, čak igrupa od 27 zemalja otežava efikasno upravljanje krizama i donošenje strateških odluka. Ističe se da se ne slažu sve vlade da je širenje EU na Zapadni Balkan, Ukrajinu i Moldaviju zaista geopolitička potreba. Isto tako, poboljšanje kapaciteta EU-a da deluje ili štiti temeljna načela EU-a ne mora nužno dobiti podršku u celoj EU. S obzirom na različitu osetljivost među državama članicama i očiglednu poteškoću u postizanju kompromisa među njima, eksperti predlažu fleksibilnu reformu i proces proširenja EU i ističu potrebu za hitnim delovanjem kako bi se poboljšala funkcionalnost EU, a početni koraci trebalo bi da se naprave pred naredne evropske izbore. U izveštaju se navode i preporuke, koje imaju tri cilja – povećanje kapaciteta EU za delovanje, pripremanje proširenja EU i jačanje vladavine prava i demokratskog legitimiteta EU. Kada se radi o procesu proširenja, u izveštaju eksperti navode da bi EU trebalo da bude spremna za proširenje do 2030. godine, a da bi zemlje kandidati trebalo da rade na ispunjavanju svih kriterijuma za pristupanje do tada, kao i da se novo evropsko rukovodstvo posveti cilju 2030. i da do tada bude spremna za to. Predlaže se da se krugovi pristupanja podele u manje grupe zemalja, kao i da se ustanovi devet principa na kojima bi trebalo da se zasniva strategija proširenja a koji su podeljeni u dva dela – kvalifikacije i dinamiku. Kvalifikacije za članstvo odnose se na pripremu događaja za članstvo i obuhvataju osnovne kvalifikacije, geopolitičke aspekte, rešavanje sukoba, dodatnu tehničku i finansijsku podršku i demokratski legitimitet. Dinamika pristupnog postupka podrazumeva pripremu institucija EU i obuhvata jednakost, sistematizaciju, reverzibilnost i glasanje kvalifikovanom većinom. Kada se radi o reformi EU, navodi se da pojedini principi, poput jednoglasja i principa da svaka zemlja ima jednog člana Evropske komisije, ne bi mogli da se održe u budućnosti ida bi morali da se izmene. Neke od najzanimljivijih reformi odnose se da Evropski parlament zadrži isti broj evroposlanika čak i ako se proširi, da postoje dva komesara, povećanje budžeta EU u nominalnoj veličini i u odnosu na BDP, i slično. Trenutno, zemlje kandidati za članstvo u EU su Srbija, Crna Gora, Albanija, Severna makedonija, BiH, kao i Ukrajina i Moldavija.(19. septembra )
Borelj: Partneri sa Zapadnog Balkana buduće članice EU
NJUJORK – Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj objavio je da je održao tradicionalni sastanak sa šest partnera sa Zapadnog Balkana koje je nazvao budućim članicama EU. Borelj je naveo da je na tradicionalnom sastanku sa liderima sa Zapadnog Balkana u Njujorku, na marginama Generalne skupštine UN, razgovarao o aktuelnim globalnim izazovima, usklađivanju, zajedničkom radu u multilateralnim forumima i reformama. „Pripremajući se za sledeći talas proširenja, želimo da progresivnu integraciju učinimo stvarnošću“, naveo je Borelj. Evropski šef diplomatije je u Njujorku organizovao neformalni ručak za lidere sa Zapadnog Balkana kojem je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.(20.septembra)
Vučević: Spoljnopolitički prioritet Srbije je članstvo u EU
BEOGRAD – Potpredsednik vlade i ministar odbrane Miloš Vučević je, na sastanku sa novoimenovanom ambasadorkom Kraljevine Norveške u Beogradu Kristin Melsom, naglasio da je spoljnopolitički prioritet Srbije članstvo u Evropskoj uniji, a strateško opredeljenje vojna neutralnost, koja ne predstavlja prepreku za saradnju i ostvarenje dobrih odnosa sa svim zainteresovanim stranama. Ministar je na početku sastanka poželeo dobrodošlicu ambasadorki i izrazio uverenje da će se izgradnja dobrih i prijateljskih odnosa dve zemlje nastaviti, a da će se sveukupna bilateralna saradnja Srbije i Norveške unaprediti, saopšteno je iz Ministarstva odbrane. Tokom današnjeg sastanka, Vučević je izrazio zadovoljstvo povodom predstojeće uzvratne posete ministra odbrane Norveške Bjorna Arilda Grama Srbiji i dodao da je ova poseta podstrek unapređenju saradnje dve države u oblasti odbrane. Ovaj susret, kako je istakao ministar odbrane, biće prilika za razmenu mišljenja o političko-bezbednosnoj situaciji u regionu i svetu, kao i za razmatranje modaliteta saradnje u oblasti odbrane. Kako je navedeno, ambasadorka Melsom se tokom današnjeg sastanka zahvalila Vučeviću na prijemu, i istakla da će na novoj dužnosti dati svoj doprinos unapređenju saradnje Norveške i Srbije.(19. septembar)
Stano: EU jasno rekla šta očekuje, na BG i PR da se postaraju da dođe do napretka
BRISEL- Države članice EU jasno su stavile do znanja šta očekuju od Beograda i Prištine, izjavio je portparol Evropske unije Peter Stano i poručio da je na dvema stranama da se postaraju da dođe do napretka u procesu dijaloga. Stano je na konferenciji za medije, na pitanje da li je predlog EU za primenu postignutih sporazuma konačan ili može doći do njegovih izmena, rekao da se svi odgovori nalaze u juče objavljenom saopštenju 27 država članica EU. „Države članice su bile jasne o tome šta očekuju da obe strane, one su veoma jasno ukazale koji je način za napredak i šta očekuju od obe strane. Na Srbiji i Kosovu je da se postaraju i ulože najveće napore za napredak“, poručio je Stano. On je naglasio da neće govoriti detaljnije o tome jer se pregovori ne vode u javnosti, već uz posredovanje EU kako bi se olakšao dijalog i pomoglo Beogradu i Prištini da dođu do neophodnih kompromisa za normalizaciju odnosa. Stano je ponovio da su očekivanja EU jasno formulisana u juče objavljenom saopštenju 27 država članica. „Namera EU je da vodi dijalog tamo gde mu je mesto, a mesto mu je za pregovaračkim stolom, a ne u javnosti ili u medijima“, rekao je Stano. Na insistiranje novinara da kaže da li je reč o konačnom predlogu EU ili se on može menjati, Stano je ponovio da Beograd i Priština dobro znaju šta se od njih očekuje da urade kako bi napredovali u dijalogu o normalizaciji odnosa i na putu ka EU. „Ova dva procesa su povezana“, naglasio je Stano. EU je juče pozvala Beograd i Prištinu da ispune obaveze koje proizilaze iz sporazuma o normalizaciji odnosa i naglasila da rad na uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom treba da počne bez daljeg odlaganja ili preduslova. EU je podsetila i na važnost brzog održavanja prevremenih lokalnih izbora na severu KiM kako bi se smanjile napetosti, navodi se u saopštenju Saveta EU. Savet ministara spoljnih poslova EU je takođe izrazio zabrinutost zbog izostanka napretka na prošlonedeljnom sastanku strana u Briselu.(20. septembra )
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.