BEOGRAD – Učesnici konferencije su odmah na startu istakli da je cilj projekta ne samo da pruži podršku srpskoj upravi na putu ka EU već i da promoviše i ojača kolegijalnu saradnju i tehničku razmenu između uprava koje se suočavaju sa istim problemima i ograničenjima.
Ministarka za evropske integracije Tanja Mišcević je rekla da su i iskustva zemalja iz regiona pokazala da je državna pomoć jedan od najtežih elementa koje država kandidati za članstvo treba da ispuni, pa ga ostavlja za sam kraj pregovaračkog procea. „U našem slučaju vladavina prava je ta koja je dobila primat, ali i element zatvaranje pregovaračkog procesa“, rekla je Miščevićeva. Ona je navela da je sporazum o stabilizaciji i pridružuvanju značajan, kada je reč o evropskim integracijama i pitanjima državne pomoći. „Potpisivanjem sporazuma i njegovim stupanjem na snagu, Srbija kao država koja se prizdružuje EU je na sebe preuzela značajan obim obaveza u usklađivanju prava koja postoje u Srbiji sa pravom EU u oblasti državne pomoći“, rekla je ona. Dodala je da je na tome rađeno, što se može videti i po tome da su formirana dva nezavisna tela – jedno koje se bavi zaštitom prava iz oblasti konkurencije i drugo koje se bavi državnom pomoći, kako država ne bi regulisala ta važna pitanja. „Po novoj metodologiji poglavlje 8 – zaštita konkurencije i državna pomoć je sastavni deo drugog klastera. U ovom poglavlju je Srbija od 2016 godine potpuno svesna koje uslove mora da ispuni da bismo otvorili ovo poglavlje“, rekla je Miščevićeva. Navela je da je Srbija neke uslove ispunila, podsećajući da reformska agenda, dokument koji je deo plana rasta u delu koji se odnosi na državnu pomoć ide korak dalje. „Preuzimamo obavezu usklađivanja sa pravom EU do kraja 2027. godine, a da ne znamo da je 1. januara 2028. momenat našeg stupanja u članstvo. To je velika izmena pregovaračkog koncepta koji je postojao u odnosu na prethodne faze proširenja“, rekla je ona.
Ambasador EU u Srbiji Emanuel Žiofre je naveo da je državna pomoć deo poglavlja 8 i da je jedna od najvažnijih oblasti u procesu pridružuvanja EU. Naveo je da je je zapažen značajan napredak Srbije u toj oblasti, ali da je potrebno da se preduzmu još neki koraci kako bi se postiglo usklađivanje sa politikom EU. Naveo je da je planirano da taj projekat, čiji budžet iznosi osam miliona evra nepovratnih sredstava, traje tri godine. „Siguran sam da cilj projekta doprinosi da Srbija odnosno srpska komisija usvoji pravne tekivine EU, da ojača kapacitete komisije za kontrolu državne pomoći“, rekao je on. ( 27. maja )
Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na agenciji Tanjug.