Premijer, Luís Montenegro, danas je garantovao da je Portugal spreman da primi imigrante, ali to neće činiti “sa otvorenim vratima”, zalažući se za mehanizme u Evropskoj uniji (EU) protiv ilegalne imigracije i koji garantuju povratak u tim situacijama.
“Mi smo spremni da primimo imigrante u Portugal koji dolaze iz zemalja u kojima ljudi nemaju zagarantovane prilike. Nama treba radna snaga, kvalifikovana radna snaga, radna snaga za razne sektore ekonomske aktivnosti i imamo tu otvorenost, […] ali ta otvorenost ne treba da se meša sa politikom otvorenih vrata”, izjavio je premijer Portugala.
Govoreći u Briselu po dolasku na Evropski savet na kojem će se raspravljati o upravljanju migracijama, Luís Montenegro se založio za stvaranje na nivou EU “mehanizama koji čine da oni koji ne poštuju pravila mogu biti repatrirani, mogu imati povratak koji, naravno, garantuje poštovanje ljudskih prava i poštovanje dostojanstva”.
“Mora postojati posledica za neregularnu imigraciju jer ako postojanja posledica nema, to znači otvaranje vrata i svi koji dolaze u Evropu neregularno na kraju vide kako im se situacija reguliše, i zato je neophodno da, u slučajevima veće pritiske, mogu postojati mehanizmi koji odvraćaju iracionalna ponašanja”, dodao je.
Ističući da “svaka država članica ima svoju migracionu stvarnost”, Luís Montenegro je naglasio: “Ono što nas sada najviše brine u Portugalu je da zapravo postoji politika povratka koja sa stanovišta garancije ljudskih prava može, s jedne strane, da nastavi da sledi cilj uvođenja ljudi da se ponašaju u skladu s pravilima”.
“Mi smo zemlja koja treba da primi imigrante i takođe treba, kao što je i politika ove vlade, da ima regulisane migracione tokove kako bi se moglo obezbediti dostojnije uslove prijema, i to je ono što je naša spremnost”, zaključuje.
Redovni evropski samit u oktobru dolazi u trenutku kada Nemačka i Francuska pojačavaju kontrole na svojim granicama i zaoštravaju pravila za migracije, dok zemlje poput Španije i Grčke takođe osećaju migracioni pritisak, Italija sklapa sporazume sa trećim zemljama, a Poljska pokušava, kao što je to činila Finska, privremeno suspendovati pravo na azil kao odgovor na, kako kažu, pokušaje Belorusije i Rusije da koriste migrante za destabilizaciju zapada.
Ovo je osetljiva debata u EU s obzirom na različite poglede i različite kontekste zemalja članica u upravljanju migracijama, koja će poslužiti kao analiza kako se boriti protiv ilegalne imigracije, pojačati povratak osoba u toj situaciji i unaprediti pravne puteve za integraciju.
Danas bi trebalo da bude održana početna diskusija o toj temi, koja dolazi nekoliko meseci nakon što je EU usvojila novi pakt u oblasti azila i imigracije, koji će biti na snazi tek 2026. godine sada kada je potreban period prilagođavanja za nacionalne zakone 27 zemalja članica, ali od kojeg Holandija i Mađarska već traže izuzeće, dok ostale zemlje insistiraju na ranijem usvajanju novih pravila.
Na nivou EU procenjuje se da u 27 zemalja članica živi 27,3 miliona građana trećih zemalja, što odgovara 6,1% populacije, a da ilegalni imigranti čine manje od 1% ukupnog broja.
U Portugalu, stranačka populacija stanovništva je nešto više od milion.
go to the original language article
This article has been translated by Artificial Intelligence (AI). The news agency is not responsible for the content of the translated article. The original was published by Lusa.