Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BEOGRAD – Poskupljenja koja su obeležila celu prošlu godinu će se prema proceni pomoćnika direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije Bojana Stanića nastaviti i u ovoj godini, ali će njihov intenzitet biti slabiji nego 2022.
Stanić je za Tanjug rekao da je prosečna stopa inflacije lane bila oko 12 odsto, da je ona novembarska iznosila 15,1 procenat, te da u prvim mesecima ove godine valja očekivati nastavak blagog povećanja inflacije ali da ona ne bi trebalo da pređe 16 odsto.
„To bi bio vrh inflacije, nakon koga bi ona krenula da usporava a na takav razvoj situacije i kretanje opšteg nivoa cena ukazuje i situacija u Nemačkoj, celoj Evropskoj uniji i SAD“, istakao je Stanić.
Dodao je da se očekuje da će ove godine ostati relativno visoka stopa inflacije i da će prosečna godišnja stopa iznositi između osam i 10 procenata, što je ipak manje nego prošle godine.
Građane posebno pogađaju poskupljenja hrane, zbog čega većina ima utisak da je inflacija i veća od one koja se zvanično saopštava, što je prema Stanićevim rečima rezultat činjenice da je hrana veoma značajna kategorija u potrošačkoj korpi, jer je u odnosu na evropski prosek naš standard značajno niži a njena cena je ipak samo deo cena koje ulaze u indeks potrošačkih cena.
„To se samim tim značajno vidi i u prodavnicama s obzirom da je cena hrane otišla naviše kao posledica celokupne situacije u svetu, odnosno poskupljenja energenata koji se koriste za proizvodnju hrane, a sa druge strane proizvodjači hrane se orjentišu i prema cenama koje se formiraju na međunarodnom tržištu“, rekao je sagovornik Tanjuga.
Istakao je da je lane među prehrambenim proizvodima posebno poskupelo mleko ali da je njegova cena ipak ostala u granicama onih koje se plaćaju za mleko koje se na naše tržište uvozi iz inostranstva. Objašnjavajući zašto su te cene gotovo izjednačene, Stanić je naveo da je produktivnost u zemljama odakle se mleko uvozi veća, pa su one samim tim bile cenovno konkurentnije.
To što cene prehrambenih proizvoda i dalje rastu iako su se cene energenata kao jednog od najvažnijih imputa u njihovoj proizvodnji odavno stabilizovale, objašnjava time što je pokrenut tzv. vrtlog inflacije koji karakteriše opšti porast cena i kada jedna cena vuče drugu.
„Cena energenata sada nije mnogo veća nego u periodu pre izbijanja krize, ali činjenica da se taj vrtlog pokrenuo, da finalni proizvodi jednostavno ne mogu da reaguju tako brzo i da i njihova cena počne da pada. Oni u tom smislu neće ni reagovati bar do kraja ove godine a postavlja se pitanje novog potencijalnog povećanja cena energenata kada krene sledeća grejna sezona na jesen i kako će se to odraziti na neki novi eventualni inflatorni pritisak“, rekao je Stanic.
Ukazao je da je posebno važno očuvati kupovnu moć stanovništva, jer se postavlja pitanje koliko će ljudi biti u mogućnosti da prate poskupljenja. Zato je, smatra on, veoma važno i pozitivno povećanje zarada u javnom sektoru kao i porast penzija kako bi se ograničio gubitak kupovne moći građana, a i da ne bi došlo do većeg pada tražnje na domaćem tržištu za domaćim proizvodima i uslugama, što bi kasnije, upozorava, moglo da se odrazi i na celu privredu i prihode budžeta. (9. januara)
Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Severne Makedonije povećana za 22,8 odsto
SKOPLJE – Vrednost robe izvezene iz Severne Makedonije u periodu januar – novembar prošle godine porasla je za 20,8 odsto u odnosu na isti period 2021. godine, objavio je danas Državni zavod za statistiku i naveo da je Srbija jedna od pet zemalja sa kojima Severna Makedonija zemlja ima najveću spoljnotrgovinsku razmenu.
Prema podacima zavoda, spoljnotrgovinska razmena dve zemlje u tom periodu je povećana za 22,8 odsto i iznosila 1,05 milijardi evra, pri čemu je makedonski izvoz u Srbiju povećan za 34,1 odsto, a uvoz za 17,7 procenata. Prema podacima zavoda, spoljnotrgobinska razmena dve zemlje u tom periodu je povećana za 22,8 odsto i iznosila 1,05 milijardi evra, pri čemu je makedonski izvoz u Srbiju povećan za 34,1 odsto, a uvoz za 17,7 procenata.
Ostale četiri zemlje sa kojima Severna Makedonija ima najveću spoljnotrgovinsku razmenu su Nemačka, Velika Britanija, Grčka i Bugarska. (9. januara)
Dačić: Redefinisanje odnosa Beograda i Zagreba
ZAGREB – Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da dijalog na ravnopravnoj osnovi, uz međusobno uvažavanje, predstavlja put za rešavanje otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske. Dačić je u Zagrebu, na svečanom božićnom prijemu Srpskog narodnog veća, rekao da je njegova poruka da dve države treba da probaju da pronađu zajednički interes i onda kada ne misle isto.
“Ne verujem da smo najmiliji jedni drugima, ali tu smo gde smo, moramo da živimo zajedno i onda da živimo u miru”, poručio je Dačić.
On je istakao da je Srbija svesna da su neka otvorena pitanja ozbiljna i teška, odnosno da ne mogu da budu rešena u kratkom roku, ali, kako je istakao, prepoznaje prostor i potrebu za unapređenje odnosa.
“Ali to je moguće samo kroz normalizaciju generalnog političkog narativa i dijaloga”, istakao je šef srpske diplomatije na prijemu na kome je prisustvovao i hrvatski premijer Andrej Plenković.
Dačić je rekao da njegovo prisustvo u Zagrebu, osim što šalje poruku brige o Srbima u Hrvatskoj, govori i o potrebi razgovora i redefinisanja odnosa Beograda i Zagreba.
“Ne mislimo isto, ali moramo da razgovaramo i dogovaramo se. Zato smo i danas ovde na predlog predsednika Aleksandra Vučića koji je zadužio Tomislava Žigmanova da zajedno sa Miloradom Pupovcem, uz potpisivanje deklaracije o saradnji, nađemo adekvatne povode za oživljavanje konstruktivnog dijaloga”, rekao je Dačić.
Dačić je rekao da ga je srpski patrijarh Porfirije podsetio da je bio u Zagrebu 2014. godine na njegovom ustoličenju za mitropolita, navodeći da su još tada govorili o potrebi da se pronađu zajednički interesi dva naroda.
“Iako slavimo Božić po različitim kalendarima, uveren sam da se možemo saglasiti oko simbolike i neprolaznih vrednosti, a to su mir, tolerancija i solidarnost”, rekao je Dačić.
Navodeći da se od današnjeg prijema mnogo očekuje, jer je napravljena takva atmosfera, Dačić je kazao da su bolji odnosi dve zemlje u interesu oba naroda, ali i celog regiona.
Dačić je čestitao Hrvatskoj na ulasku u Šengen od 1. januara, ocenjujući da pojedinačni napredak suseda treba da se posmatra kao zajednički uspeh.
On je poručio i da je posebno važno da obe države osuđuju govor mržnje i etnički motivisane napade što bi, kako kaže, doprinelo izgradnji poverenja.
Dačić je podsetio da je Vlada Srbije obezbedila 600.000 evra za HNV radi otkupa kuće Bana Jelačića, dodajući da su to možda mali, ali su pozitivni koraci na koje se treba ugledati.
“Mislim da bi za sva sporna pitanja trebalo pronaći konstruktivna rešenja, uključujući i pitanje jezika, pisma, bilo da je reč o Srbima u Hrvatskoj, bilo da je reč o Hrvatima u Srbiji”, naveo je Dačić.
Želim da se umesto takmičenja u mržnji takmičimo u izgradnji mira i dobrih odnosa, rekao je Dacičh i ponovio da je Srbija spremna da otvorena pitanja rešava dijalogom.
“Ljubav je prolazna kategorija kao i mržnja, a narod ostaje kao i zajednički interes. Bez obzira u kom vremenu živimo i šta je bilo pre nekoliko vekova ili pre 10 ili 30 godina, moramo da sagledamo deo pitanja koja se odnose na prošlost, deo na sadašnjost i deo na buduhnost”, podvukao je Dačić.
Prijemu su, pored domaćina predsednika SNV Milorada Pupovca, prisustvovali hrvatski premijer Andrej Plenković, ministri u Vladi Srbije Tanja Miščević i Tomislav Žigmanov, kao i javne ličnosti iz obe države. (6. januara)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.