sk flag go to the original language article
This article has been translated by Artificial Intelligence (AI). The news agency is not responsible for the content of the translated article. The original was published by TASR.

Брисел – Словачка се налази у групи оних земаља ЕУ које желе да унапреде коришћење ресурса кроз кохезиону политику. То је саопштио министар за инвестиције, регионални развој и информатизацију СР Ричард Раши (Глас-СД) у оквиру четвртковог (28. новембра) заседања Савета ЕУ за конкурентност усмереног на кохезиону политику. О томе извештава дописник ТАСР.

Последње преговоре о кохезионој политици под вођством мађарског председништва у Савету ЕУ према његовим речима су се односиле на начине како поставити европске фондове после 2027. године у новом програмском периоду.

„Тражи се што већа подршка земаља чланица за јединствену позицију. Ми смо у групи пријатеља кохезије, има нас око 15, и желимо да идемо системом дељеног управљања. Дакле, да у поставке европских фондова и припреме административног процеса, тамо где треба европски фондови да иду, буде укључено што више учесника из једне земље,“ рекао је Раши. Прецизирао је да се то односи на укључивање региона, градова и општина, људи који тамо живе.

Према његовим речима ради се о настојању да кохезиони фондови после 2027. године не буду „управљани одозго“, као што је било са националним плановима опоравка, када су одлучивали само службеници у разним министарствима.

У пракси то значи припремити такву националну позицију која ће бити подобна за примаоце ове развојне помоћи, осигурати поједностављење коришћења и такође његову флексибилност, да би се усмеравање европских фондова могло мењати према новонасталим потребама. Такве су биле на пример пандемија или рат у Украјини.

Ради се о ситуацијама, када земље чланице имају „везане руке“ и не знају да пребаце финансије тамо где су најпотребније.

„Главна порука је била да желимо европске фондове, желимо дељено и више нивоа управљања. Желимо да то буде једноставније и да имамо могућност да сами унутар држава чланица премештамо ове изворе, да их прилагођавамо. Не желимо да будемо превише ограничени прописима, где тачно треба да буду ти европски фондови,“ описао је ситуацију Раши.

Додао је да ако неки региони требају више улагати у инфраструктуру и мање у дигиталну економију, да та могућност да постоји.

У програмски период после 2027. године спада и могућност ширења ЕУ са новим државама чланицама. Раши је признао да ће у таквом случају укупна количина фондова кроз кохезиону политику бити расподељена између више актера. И додао да ће земље које подржавају кохезију у будућем дугорочном буџету ЕУ тражити више извора.

У вези с тим је подсетио да у Словачкој чак три четвртине новца који иде у јавне инвестиције, у модернизацију општина, градова и покрајина, потиче из европских фондова.

 „Морамо се припремити на то да ће евро-фондови једном завршити. После 2027. године ће још бити, али је питање да ли ће и касније. Што значи да морамо дати евро-фондове не само за надокнаде недостајућих финансија у градовима и општинама, већ инвестирати у нешто што ће у будућности донети додатне финансије градовима и општинама,“ поручио је. (28. новембра)