Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL/BEOGRAD/PRIŠTINA – Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Džozep Borelj potvrdio je da je uputio poziv predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i premijeru privremenih prištinskih institucija Aljbinu Kurtiju za sastanak u Briselu 18. avgusta „kako bi razgovarali o daljem napretku između Prištine i Beograda“.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da će otići u Brisel na razgovore sa Kutijem oko ”aktuelne situacije na KiM” i dodao da ”ne očekuje postizanje bilo kakvog dogovora”.
„Otići ću u Brisel, nije mi teško, imao sam i težih radnih dana. Ne očekujem ništa, nikakav dogovor sa Aljbinom Kurtijem. Sa Kurtijem ko god misli da je moguće sačuvati mir, mislim da mnogo greši“
rekao je Vučić
Istivremeno, zvanične prištinske institucije, koje Beograd ne priznaje, tvrde da su odluke o dokumentima za ulazak i izlazak kao i o tablicama, zbog kojih je početkom avgusta došlo do dizanja tenzija izmedju dve strane, dogovorene ranijim briselskim sporazumom, tako da se o tome neće razgovarati na sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera prištinskih institucija Aljbina Kurtija u Briselu 18. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković poručuje da ono što Srbi žele jeste formiranje Zajednice srpskih opština, a ne ”dokumenta lažne države Kosovo”. Nakon jednostranog proglašenja nezavisnoti Kosova od Srbije iz 17. februara 2008. godine, Srbija, kao i pet džava članica EU, do danas nisu priznale suverenitet Kosova. 7. avgusta
EU odobrila Srbiji 223,7 miliona evra za sedam projekata
BEOGRAD – Ministar za evropske integracije i Nacionalni IPA koordinator Jadranka Josimović saopštila je da je Evropska unija odobrila Srbiji bespovratna sredstva od 223,615 miliona evra za investiranje u sedam projekata, od kojih su tri u sektoru transporta, dva u oblasti energetike i po jedan projekat u sektorima digitalne i socijalne infrastrukture.
„Svi ti projekti koncipirani su tako da doprinesu rastu investicija u Srbiji i da prodube ukupnu trgovinsku i ekonomsku saradnju Srbije sa regionom Zapadnog Balkana i sa Evropskom unijom“
izjavila je ministar Joksimović.
U sektoru energetike, odobren iznos od više od 17 miliona evra bespovratnih EU sredstava biće iskorišćen za realizaciju Transbalkanskog koridora kroz izgradnje dalekovodne interkonekcije između Srbije, Crne Gore i BiH, ali i za razvoj i modernizaciju distributivne mreže električne energije uvođenjem naprednog sistema za očitavanje brojila i kontrolu potrošnje električne energije. U sektoru socijalne infrastrukture, konkretno u sektoru zdravstva, odobrena su bespovratna sredstva za izgradnju novog objekta Univerzitetske dečije klinike „Tiršova 2“ u iznosu od oko 36,4 miliona evra. U sektoru digitalne infrastrukture odobren je projekat pod nazivom „Ruralni širokopojasni internet“, koji će bespovratnim novcem EU u iznosu od 34,4 miliona evra, u dve faze, obezbediti uvođenje „brzog“ interneta u ruralnim područjima za blizu 700 domaćinstva i za više od 1500 javnih objekata uključujući škole. 5. avgusta
EU i Srbija pripremaju zalihe gasa za predstojeći period
BRISEL/BEOGRAD – Zemlje Evropske unije zvanično su usvojile plan za vanredne situacije koji se odnosi na smanjenje potrošnje gasa, kako bi uštedele gorivo za zimu zbog neizvesnosti s ruskim isporukama, uprkos protivljenju Poljske i Mađarske finalnoj verziji zakona. U cilju smanjenja zavisnosti od ruskog gasa i održanja rezervih dovoljnih za predstojeću zimu, sporazumom se od svih zemalja EU traži da dobrovoljno smanje potrošnju gasa za 15 odsto, s tim da to može da preraste u obavezu u vanrednim okolnostima, mada uz brojna izuzeća za pojedine zemlje i industrije.
Ministarka za energetiku Srbije, Zorana Mihalović, kaže da se Srbija u narednim godinama neće odreći ruskog gasa, ali naglašava važnost da se prave i druge opcije u povezivanjem sa zemljama u regionu.
„Srbija ima dva pravca ali samo jednog dobavljača, sada vodimo razgovore sa Azerbejdžanom da sledeće godine kada interkonekcija Niš Dimitrovgrad bude gotova Srbija može sebi da obezbedi najmanje 30 posto naših potreba. Naše potrebe su negde 3,2 milijarde metara kubnih gasa godišnje, i nekih 30 , 40 posto da možemo da dobijemo iz Azerbejdžana. Sad se zakupljuju kapaciteti za narednu godinu“
rekla je Mihajlović
Ona je zaključila da je važno i da Srbija postane tranzitna ruta za gas. 5. avgusta
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.