go to the original language article
Brisel – EU budžet za vojnu mobilnost je još uvek „relativno skroman“ u poređenju sa potrebama, izjavio je predsednik Revizorskog suda EU (ERS) Toni Marfi na konferenciji za novinare u sredu. Najnoviji izveštaj ERS-a pokazuje i dalje velike prepreke u „vojnoj mobilnosti“ unutar EU, odnosno premeštanju trupa ili opreme preko unutrašnjih granica. Odgovarajući akcioni plan EU nije efikasan.
Ciljevi u oblasti odbrane su se promenili: „Rat se vratio na kontinent“, rekao je Marfi. Logistika je ključna komponenta vojnih operacija: „Često se kaže da logistika dobija ratove.“ Oružane snage zemalja EU, prema najnovijem izveštaju ERS-a, ipak nisu u stanju da brzo deluju unutar cele EU. U budžetu EU za period 2021-2027. prvi put su predviđena sredstva specijalno za infrastrukturu sa civilno-vojnim dvojnom upotrebom.
Zbog agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine, strateški zaostatak EU u vojnoj mobilnosti postao je posebno hitan. Drugi akcioni plan za vojnu mobilnost, koji je potom u novembru 2022. godine pod vremenskim pritiskom objavila Evropska komisija, pati od „konceptualnih slabosti“, kritikuju revizori. Oni stoga pozivaju Evropsku komisiju da preciznije prati njegovu primenu i tačnije proceni napredak i probleme.
„Vojna mobilnost je od ključne važnosti za uverljivu odbrambenu sposobnost EU i ona mora očigledno brže napredovati. Potrebna brzina još nije postignuta jer se stalno javljaju prepreke“, rekao je Marek Opioła, član Revizorskog suda odgovoran za izveštaj. Administrativne prepreke često staju na put premeštanju vojnih jedinica: tako tenkovi iz jedne zemlje EU ne mogu da prolaze kroz drugu zemlju ako su teži nego što dopušta tamošnji zakon o drumskom saobraćaju.
Novčana sredstva dugo pre roka potrošena
Revizori su takođe utvrdili da Evropska komisija nije dovoljno analizirala predviđene potrebe prilikom sastavljanja svog akcionog plana. Sa ukupno 1,7 milijardi evra za period 2021-2027, budžet EU za vojnu mobilnost je relativno nizak. EU je brzo stavila na raspolaganje sredstva i poslala važan politički signal. Budući da je potražnja daleko nadmašila ponudu, sredstva su već krajem 2023. godine bila potrošena. Tako je nastao finansijski jaz od više od četiri godine. Predsednik Revizorskog suda Marfi je izjavio da za zemlje EU predstavlja problem i to što ne postoji „centralna kontakt tačka“ koja koordinira aktivnosti EU u oblasti vojne mobilnosti. Revizorski sud stoga preporučuje uspostavljanje ovakve koordinirajuće tačke.
Kako bi se zatvorili trenutni i budući finansijski jazovi, Komisija bi trebala pronaći načine za finansiranje infrastrukturnih projekata sa dvojnim korištenjem u okviru višegodišnjeg budžeta EU, nešto sredstvima iz saobraćajnog sektora, prema novoj preporuci izveštaja.
Geopolitički i vojni faktori kao i strateški značaj lokacija nisu dovoljno uzeti u obzir prilikom odabira podržanih infrastrukturnih projekata sa dvojnom namenom, dalje kritikuju revizori. EU je uglavnom finansirala projekte na istoku Unije i skoro nijedan projekt na južnoj ruti ka Ukrajini. Austrija nije tražila sredstva EU za infrastrukturne projekte sa dvojnom namenom, koji predviđaju civilnu i vojnu upotrebu, pa nije bila pod kontroliranim zemljama EU.
Transevropska transportna mreža prolazi takođe kroz Austriju
Četiri ključna koridorima transevropske transportne mreže (Rajna-Dunav, Baltičko-Jadransko, Skandinavsko-Sredozemno i zapadni Balkan – istočno Sredozemlje) prolaze kroz Austriju; EU finansiranja za (civilne) TEN-T transportne projekte u Austriji nisu neuobičajena. Za poboljšanje vojne mobilnosti u okviru EU, Austrija se, na primer, učestvovala na projektu za pojednostavljenje i standardizaciju prekograničnih procedura vojnog transporta.
Za teritorijalnu odbranu EU odgovorne su pojedinačne zemlje EU. Takođe, NATO igra važnu ulogu u tome; 23 od 27 članica EU su takođe u NATO-u. Prema pregledu Evropske odbrambene agencije iz 2024. godine, očekuje se da ukupni odbrambeni izdaci zemalja članica EU u 2024. godini porastu za više od 30 procenata u odnosu na 2021. godinu, na oko 326 milijardi evra. Tako su dostigli „nikad ranije viđeni udeo“ od 1,9 procenata BDP EU. (06.02.2025)