LUKSEMBURG- Ministri spoljnih poslova zemalja članica Evropske unije usvojili su izmene i dopune poglavlja 35 u pristupnim pregovorima sa Srbijom, koje se odnose na obaveze Srbije koje proizlaze iz sporazuma koji su sa Prištinom postignuti prošle godine u Briselu i Ohridu, saznaje Tanjug iz diplomatskih izvora. „Srbija u potpunosti primenjuje svoje obaveze koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji između Srbije i Kosova, u skladu sa implementacionim aneksom, dogovorenim 18. marta 2023. godine“, navodi se u usvojenom tekstu, u koji je Tanjug imao uvid, a koji postaje sastavni deo pregovora u okviru pregovaračkog poglavlja. U ažuriranom tekstu, koji je prethodno usvojen bez diskusije na sastanku Odbora stalnih predstavnika vlada država članica EU (COREPER), odnosno na nivou ambasadora država članica EU, navodi se da će se sve rasprave u vezi sa primenom sporazuma odvijati u okviru dijaloga Beograda i Prištine, koji se vodi uz posredovanje EU. Nakon što je Savet ministara EU odobrio ovaj tekst, on će biti zvanično upućen Beogradu kao tekst pregovaračke pozicije EU za poglavlje 35. Evropska komisija i Evropska služba za spoljnu akciju (EEAS) u februaru su predali predlog kojim bi obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, kao i aneks njegove primene, usaglašen u Ohridu, formalno postale sastavni deo pregovaračkog procesa o članstvu Srbije u EU. Prema tom predlogu, od Beograda se očekivala potpuna primena Sporazuma na putu normalizacije odnosa sa Prištinom, uključujući aneksa o njegovoj primeni, a u poglavlju 35. tačka 3. pod nazivom „Dalji sporazumi i napredak u normalizaciji odnosa“, postaje tačka 4. Savet ministara EU je u decembru prošle godine zatražio od Evropske komisije da uvrsti te obaveze u pregovarački okvir Beograda i Brisela. „Savet traži od Komisije i visokog predstavnika da hitno predlože Savetu, pre kraja januara 2024. godine, izmene i dopune merila za Poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije“, navedeno je u tom zahevu. Poglavlje 35 u pregovaračkom okviru o članstvu Srbije u EU, koje se naziva „ostala pitanja“, u slučaju Srbije obuhvata i normalizaciju odnosa s Prištinom. Kako bi pratili napredak u normalizaciji, ovo poglavlje je među prvima otvoreno – još 14. decembra 2015. godine. Beograd i Priština su 27. februara 2023. postigli Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa. U Ohridu je 18. marta dogovoren Aneks primene tog Sporazuma, koji nije potpisan. Ti dokumenti su u međuvremenu postali sastavni delovi procesa pridruživanja Evropskoj uniji. Vučić je ranije rekao da je moguće da Ohridski sporazum postane deo pregovaračkog procesa poglavlja 35, ali je više puta ukazao i na to šta je to što Srbija prihvata, a šta ne može da prihvati. Vučić je rekao i da u Ohridu ništa nije potpisao, jer tzv. Kosovo nije međunarodno priznata država sa kojom bi mogao da potpiše međunarodni sporazum i istakao da su crvene linije za Srbiju – priznanje nezavisnosti i članstvo tzv. Kosova u UN. On je krajem marta rekao da je Srbija ispunila neke obaveze iz Ohridskog sporazuma, dok Priština nije nijednu i dodao da je iz više uglova protivzakonito da tzv. Kosovo bude član Saveta Evrope. On je naveo da je Srbija od prvog trenutka radila na implementaciji Ohridskog sporazuma, kao i da je u svakom trenutku insistirala na formiranju ZSO. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić nedavno je, povodom izmena poglavlja 35, istakla da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić jasno rekao koje su crvene linije – „ne tzv. Kosovo u Ujedinjenim nacijama, ni u bilo kakvim organizacijama, institucijama UN“. „Takođe, pod broj jedan je osnivanje ZSO, koju čekamo već 11 godina. Nadam se, ali nešto nisam uverena da će i neko podsetiti Prištinu i Aljbina Kurtija da zaista moraju da formiraju ZSO. Pošto je to bio preduslov mnogih stvari, ali je na kraju nestajao“, navela je Brnabić.(22. aprila )
Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na agenciji Tanjug.