Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL- Potparol Evropske komisije (EK) Peter Stano ponovio je da je visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj pozvao premijera Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića sledeće sedmice u Brisel na sastanak povodom krize. „Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj je, u svetlu tekuće eskalacije, a u nedostatku smislenih koraka ka deeskalaciji, pozvao dvojicu lidera Srbije i Kosova sledeće nedelje u Brisel na krizni sastanak“, rekao je Stano i dodao da trenutno ne može da iznese još detalja. “Procesi su u toku, ne mogu više ništa reći. Više detalja objavićemo uskoro“, rekao je Stano. Govoreći o hapšenju pipadnika kosovske policije rekao da je EU u stalnom kontaktu sa Beogradom i Prištinom, kao i sa Kforom. “Od hapšenja kosovskih policajaca od strane srpskih vlasti, u kontaktu smo s obe strane i sa Kforom, kako bismo utvrdili šta se i kako tačno desilo. Veoma je važno da to imamo na stolu. Do tada, pozivamo strane da ne preduzimaju nikakve akcije i da ne raeguju na način koji može dodatno podstaći ionako veoma napetu situaciju. Ponavljamo naš poziv na hitnu, brzu, i smislenu deeskalaviju“, zaključio je Stano. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je juče da je Vučića i Kurtija pozvao na sastanak u Brisel i da će tema sastanaka biti upravljanje krizom na severu. “Imajući u vidu da se situacija na terenu svakodnevno pogoršava, pozvao sam najviše predstavnike Beograda i Prištine na sastanak o rešavanju krize“, naveo je Borelj. On je podsetio koliko su važni odnosi i saradnja EU i Kfora, i zahvalio komandi i trupama Kfora za posao koji obavljaju na severu KiM.(16. juna )
Lajčak najavio odlazak u Vašington na razgovore o situaciji na KiM
STRUGA- Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak poručio je da je na Prespanskom forumu za dijalog, na kojem je učestvovao, u fokusu razgovora bila situacija na severu KiM, i najavio da će, na poziv partnera iz SAD, otputovati u Vašington sledeće nedelje, na “intenzivne razgovore o daljem razvoju situacije i hitnim koracima“. On je na svom nalogu na Fejsbuku istakao da su tenzije između Beograda i Prištine, kao i napeta situacija na severu KiM, bili teme razgovora svih učesnika na forumu. “Nedavna dešavanja u regionu, posebno visoka tenzija između Kosova i Srbije i situacija na severu Kosova, trenutno su u centru pažnje mnogih učesnika foruma. Sledeće sedmice ću, na poziv mojih partnera iz SAD otputovati u Vašington. Imaćemo intenzivne razgovore o razvoju situacije i neposrednim narednim koracima“, naveo je Lajčak koji. On je podsetio da je tokom posete sedištu NATO ranije ove nedelje sastao i sa zamenikom generalnog sekretara NATO Mirčeom Džoanom, kako bi razgovarali o situaciji na severu KiM, i da su se saglasili da je potrebno hitno preduzeti korake za deeskalaciju. “To sam posebno naglasio pri razgovoru sa predstavnicima NATO i EU“, naveo je Lajčak.(18. juna )
Čadež i Rafuna: Privreda ne sme da stane, omogućiti poslovanje bez barijera
PODGORICA – Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež i predsednik privredne komore u Prištini Ljuljzim Rafuna su, na sastanku u Podgorici, pozvali partnere iz EU i SAD da učine sve što je u njihovoj moći da se održi mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu i omogući ekonomski rast i razvoj regiona, kao i poslovanje bez barijera. Neverovatno je da 2023. godine razgovaramo o tome da hiljade kamiona stoji na prelazima i da zabranjujemo protok robe, ljudi i kapitala, istakao je Čadež, saopštila je PKS. „Ekonomija ne može da stane, jer život ne može da stane. Blokada biznisa u regionu šteti svima na Zapadnom Balkanu, ali i kompanijama iz EU“, poručio je Čadež, nakon sastanka u Podgorici održanog u sedištu Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana (KIF ZB6). Čadež podseća da polovinu robe proizvedene u Srbiji, u vrednosti od skoro 200 miliona evra, koja se plasira na KiM, proizvode kompanije investitori iz EU dok firme sa KiM u svojoj proizvodnji koriste dve trećine sirovina i poluproizvoda poreklom iz Srbije. Imamo kompanije koje zajedno rade, imaju zajedničke poslove i proizvode koje izvoze na treća tržišta, naglašava Čadež. „Kolega Rafuna i ja smo u stalnom kontaktu od početka ove krize, pre dva dana, i trudimo se da damo doprinos i ubedimo politiku da zaustavljanje poslovanja i blokada privrede ne može da bude rešenje. To nije samo problem Beograda i Prištine nego utiče na protok robe u celom regionu“, dodaje predsednik PKS. On je zahvalio crnogorskom ministru ekonomskog razvoja i turizma Goranu Đuroviću na gostoprimstvu i ukazanoj mogućnosti da se iskreno razgovara o rešavanju problema. Ljuljzim Rafuna je ukazao da biznis mora da bude iznad politike, da je važna stabilnost u regionu kako bi privrede što bolje sarađivale i privlačile investitore. „Radimo da eliminišemo sve prepreke našem biznisu i da imamo što više investitora u regionu“, rekao je Rafuna,. On je apelovao na međunarodne partnere da se sva sporna pitanja reše kroz dijalog. (16. juna )
EU: Troškovi rada po satu u prvom kvartalu porasli za 5,3 odsto međugodišnje
BRISEL- Troškovi rada po satu u EU su prvom kvartalu porasli za 5,3 odsto međugodišnje, saopštio je Evrostat. Troškovi rada po satu u evrozoni su istovremeno u prvom kvartalu porasli za 5,0 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Porast troškova u evrozoni je usporio u odnosu na prethodni kvartal, kada je zabeležen međugodišnji rast od 5,6 odsto, ali on je znatno viši od očekivanog – tržišta su procenjivala da će u prvom kvartalu troškovi rada po satu porasti za samo 3,3 odsto. Glavne komponente troškova rada po satu su plate i dnevnice, koje su U evrozoni porasle za 4,6 odsto, dok su troškovi koji nisu povezani sa platama (npr. socijalni doprinosi poslodavaca) porasli za 6,2 odsto. Najveći međugodišnji rast satnica je zabeležen u Bugarskoj – za 15,7 odsto, Rumuniji – 14,3 odsto i Litvaniji – 13,2 odsto. U još četiri zemlje EU je satnica međugodišnje porasla iznad 10,0 odsto, a to su Estonija – rast od 12,0 odsto, Hrvatska – 11,3 odsto, Poljska – 10,7 odsto i Belgija -10,1 odsto.(16. juna)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.