es flag go to the original language article
This article has been translated by Artificial Intelligence (AI). The news agency is not responsible for the content of the translated article. The original was published by Europa Press.

Barselona – Vrućina je uzrokovala više od 47.000 smrtnih slučajeva u Evropi u 2023. godini, a Grčka, Bugarska, Italija i Španija su među najpogođenijim zemljama, prema studiji Instituta za globalno zdravlje iz Barselone (ISGlobal), centra podržanog od strane Fondacije La Kaisa.

Istraživanje, objavljeno u ‘Nature Medicine’, zasniva se na temperaturama i podacima o smrtnosti iz 823 regije u 35 evropskih zemalja, i potvrđuje da je 2023. bila „najtoplija zabeležena godina na globalnom nivou i druga najtoplija u Evropi“. 

Studija broji ukupno 47.690 smrtnih slučajeva kao posledicu visokih temperatura, od kojih su se 47.312 dogodile između 29. maja i 1. oktobra, u periodu „najtoplijem“ delu godine.

Rezultati identifikuju zemlje južne Evrope kao „najteže pogođene“, s obzirom na to da imaju najveće stope smrtnosti povezane sa toplotom: Grčka (393 smrtni slučaj po milionu stanovnika), Bugarska (229), Italija (209), Španija (175), Kipar (167) i Portugal (136).

ISGlobal je sproveo studiju slične prirode 2022. godine, u kojoj je procenjeno više od 60.000 smrtnih slučajeva zbog vrućine tokom leta 2022, a u izveštaju za 2023. takođe je imao za cilj da proceni da li je došlo do „smanjenja osetljivosti na toplotu“ u Evropi, proces koji se odnosi na prilagođavanje porastu temperatura.

Istraživači su izračunali da bi, da su temperature zabeležene 2023. godine bile prisutne između 2000-2004, procenjena smrtnost povezana sa toplotom premašila 85.000 smrti, što predstavlja povećanje od 80% u odnosu na ranjivost na toplotu između 2015-2019.

Istraživačica ISGlobal Elisa Galo objasnila je da ovi podaci pokazuju kako je došlo do procesa prilagođavanja društva visokim temperaturama tokom sadašnjeg veka, „što je drastično smanjilo osetljivost na toplotu i smrtnost tokom poslednjih leta“.

Galo pripisuje smanjenje osetljivosti na toplotu „opštem socioeconomic napretku, poboljšanjima u individualnom ponašanju i merama javnog zdravlja, kao što su planovi prevencije toplotnih talasa uvedeni nakon rekordnog leta 2003. godine“.

Studija takođe upozorava da žene i osobe starije od 80 godina predstavljaju populaciju sa najvećom ranjivošću na toplotu, pojašnjavajući da je, u 2023. godini, stopa smrtnosti povezana sa toplotom bila 55% viša kod žena nego kod muškaraca, i 768% viša kod osoba starijih od 80 godina nego kod ljudi od 65 do 79 godina. (12. avgust)