Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.STRAZBUR – Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su izveštaj o napretku Srbije sa 508 glasova za, 76 protiv i 37 uzdržanih. U sali je u toku glasanja bilo prisutno 621 od 705 evroposlanika. Nacrt izveštaja je u februaru predstavio izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik,a na taj tekst poslaničke grupe podnele su skoro 500 amandmana od kojih su neki postali kompromisni amandmani. Izveštaj je usvojen u formi Rezolucije, koje nemaju pravno obavezujući karakter. U tekst rezolucije ušao i je usmeni amandman Vladimira Bilčika u kom se najoštrije osuđuje masovno ubistvo u Srbiji u maju 2023. i poziva na detaljnu istragu u znak solidarnosti i žalosti sa žrtvama, ali i devet amandmana u kojima se između ostalog ističe žaljenje zbog toga što Srbija nije uvela sankcije Rusiji i osuđuju se bliski odnosi Srbije sa Rusijom. U izveštaju se Beograd i Priština pozivaju da se u ovaj proces uključe u dobroj veri i u duhu kompromisa kako bi postigli sveobuhvatan, pravno-obavezujući sporazum o normalizaciji, „na osnovu principa međusobnog priznavanja“ i poziva se na punu primenu svih postignutih sporazuma u okviru dijaloga uključujući i ZSO. Ponavlja se ozbiljna zabrinutost za stanje u oblasti slobode izražavanja i nezavisnosti medija, i navodi da je to „oblast koju treba rešavati kao pitanje od najvećeg prioriteta“, ali se i pozdravlja osnivanje vladine radne grupe za zaštitu novinara. Podseća se da se proces pristupanja EU zasniva na istinskoj spremnosti zemlje kandidata da se pridržava vrednostima i principima EU i izražava se zabrinutost zbog trenda smanjenja podrške članstvu Srbije u EU i rastuće podrške ruskom režimu. U delu o ustavnim promenema, konstatovana je reforma ustava na referendumu u januaru 2022. godine i usvajanje seta pravosudnih zakona u Narodnoj skupštini u februaru ove godine i ističe se da proces reformi treba da se nastavi kroz usvajanje relevantnog okvira za implementaciju zakona u skladu sa najboljim evropskim praksama i u skladu sa preporukama Venecijanske komisije. Kada su u pitanju izborni uslovi, poslanici EP pozivaju srpske vlasti da u potpunosti primene sve preporuke OEBS-a, posebno one koje se tiču pristupa političkih aktera medijima, transparentnosti finansiranja izborne kampanje. Poslanici EP izražavaju zabrinutost zbog atmosfere u parlament i pozivaju na jednak tretman opozicionih poslanika, dosledno i efikasno sprovođenje skupštinskog Kodeksa ponašanja i nepristrasno sankcionisanje krišenja integriteta Narodne skupštine. U izveštaju se izražava zabrinutost zbog slučaja Elektroprivrede Srbije, banalizovanja slučaja Savamala a Srbija poziva da pruži ubedljivije rezultate u slučajevima od visokog javnog interesa, uključujući slučajeve Krušika, Jovanjice i Belivuka, izražava zabrinutost zbog navoda da je Darko Šarić organizovao međunarodnu kriminalnu organizaciju dok je boravio u srpskom zatvoru. Nakon usvajanja izveštaja Bilčik je na svom Tviteru napisao da se nada da njegov izveštaj može da ohrabri Srbiju na njenom evropskom putu. „Radujem se razgovoru o izveštaju u Beogradu“, napisao je Bilčik.(10. maja)
Šolc: Zemljama Zapadnog Balkana, Ukrajini i Moldaviji smo rekli da nam pripadaju
STRAZBUR – Nemački kancelar Olaf Šolc je tokom svog govora pred Evropskim parlamentom izjavio da je potrebno nastaviti sa reformama i normalizacijom odnosa između Srbije i Kosova. “Zemljama Zapadnog Balkana, Ukrajini i Moldaviji smo rekli: vi pripadate nama, želimo da da postanete članice Evropske unije“, rekao je Šolc. On je dodao da se tu ne radi o altruizmu, “već o kredibilitetu i ekonomskom interesu“, kao i nastojanju da se osigura mir u Evropi, pogotovo nakon prekretnice koju predstavlja napad Rusije na Ukrajinu. Rekao je da poštena politika proširenja znači ispunjavanje obećanja koja su data pre svega zemljama Zapadnog Balkana, kojima je evropska perspektiva obećana pre 20 godina. “Geopolitička Evropa mora održati obećanja data svojim susedima“, rekao je on. Šolc je ocenio da je potrebno da Evropa ojača sopstvenu odbrambenu industiju i saradnju na polju vazdušne odbrane, kao i da razvije tešnju saradu između EU i NATO. Naveo je da EU Kinu doživaljava kao partnera i sistemskog konkurenta, i da je saglasan sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen da je potrebno, ne udaljavanje od Kine, već smanjenje rizika od ekonomske zavisnosti od te zemlje.(9. maja)
Brnabić sa izaslanikom EU za implementaciju sankcija
BEOGRAD – Premijerka Ana Brnabić razgovarala je sa međunarodnim specijalnim izaslanikom za implementaciju sankcija Evropske unije Dejvidom O’Salivenom, čiji je fokus u radu angažman u dijalogu sa trećim državama i saradnja u zajedničkim akcijama u cilju sprečavanja zaobilaženja sankcija, saopšteno je iz Vlade Srbije. Sastanku je prisustvovao i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre. Brnabić je u razgovoru rekla da Srbija nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, ali i da Srbija nikako nije i neće biti platforma za zaobilaženje sankcija koje je Evropska unija uvela. Kada je reč o ratu u Ukrajini, Srbija nije vrednosno neutralna i jasno smo se odredili u vezi sa narušavanjem teritorijalnog integriteta Ukrajine, dodala je Brnabić. Predsednica Vlade je istakla da je Srbija kredibilan i pouzdan partner. O’Saliven je razmenio mišljenje sa predsednicom Vlade o konkretnim koracima koje treba realizovati sa trećim zemljama kako bi se sprečilo zaobilaženje sankcija i zahvalio na otvorenom i konstruktivnom stavu i spremnosti za dalju saradnju. O’Saliven je na početku sastanka, predsednici Vlade izrazio saučešće povodom tragičnih događaja koji su prošle nedelje potresli Srbiju.(10. maja)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.