Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BEOGRAD – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je da je u ovom trenutku odnos građana Srbije „za“ i „protiv“ ulaska u EU jednak, da u najvećoj meri zavisi od toga kako bi se on po tom pitanju izjasnio, a da kada bi KiM bilo uslov, mogli bi da „pišemo propalo“. „U ovom trenutku odnos ‘za’ i ‘protiv’ je u egalu, kada bi bio referendum, i bez Kosova kao uslova, 41 prema 39 je u ovom trenutku, plus ostali koji ne znaju kako bi“, rekao je Vučić na TV Prva, na pitanje da prokomentariše izjave bivše članice REM Judite Popović koja je govorila i o političkoj krivici Srbije i zločinima koji su rađeni u naše ime. „Kada bi se reklo da je Kosovo uslov – to bi bilo piši propalo, a da ne kažem da bi to u najvećoj meri zavisilo od toga kako bih se ja izjasio u javnosti. Ovaj procenat koji je negde u egalu ‘za’ i ‘protiv’, zato je što ja govorim da je dobro što smo mi na evropskom putu, a ne zato što oni protestuju. A da ne pričam sad o zločinima i o svemu drugom“, rekao je Vučić. Dodao je da mu izgleda kao „prava diktatura“ da je žena, koja to govori, bila godinama u REM-u. „Podnela je ostavku u REM-u kad su počeli protesti. Mislila je da će protesti da je izbace za šefa REM-a, kao i mnogi tužioci“, naveo je Vučić. „Znate kako to ide kada počnu protesti – svako ko nema pojma ni o čemu, pomisli došlo je vreme da sklonim svog subašu, da je došao njegov trenutak“, kazao je predsednik Srbije. To sve, kako kaže, govori o dve stvari – prva je kolika je diktatura u Srbiji, dok je druga mnogo gora. „Plašim se da gospođa Popović nije razumela da je mali broj ljudi tamo, a mnogo veći broj je zbog nekih drugih stvari. Kaže da je sve veći broj ljudi za EU, mogu da kažem – na žalost nije. U ovom trenutku je to u egalu“, rekao je Vučić. On je naglasio da Popović ne bi verovala, kada bi pročitala jedno istraživane, koliko je daleko od istine. „A pri tome ne mislim da treba da glorifikujemo zločine – na protiv, svi zločinci da budu osuđeni, svi koje smo mi počinili. I po tome se razlikujemo od svih drugih u regionu što mi taj problem nemamo, za razliku od svih drugih, koji su svi sveci i anđeli“, rekao je Vučić. Naglasio je da se ponosi time što vodi zemlju u kojoj je moguće da se kaže da su neki Srbi činili zločine i da moraju da odgovaraju, ali i dodao su zločine činili i neki Hrvati i neki Bošnjaci. Vučić je istakao da i o tome mora da se govori i da o tome ne sme da se ćuti.(2. jula)
EK donela meru protiv Kosova – nije prisustvovalo potpisivanju sporazuma
BRISEL – Kosovo nije prisustvovalo potpisivanju sporazuma o učešću u programu Digitalna Evropa, jer je Evropska Komisija povukla poziv da se priključe ovom programu kao jednu od mera koje Brisel sprovodi protiv Prištine, javio je dopisnik Tanjuga. Taj Sporazum je obuhvatao saradnju sa zemljama Zapadnog Balkana, a u ime Srbije potpisao ga je ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović. Sporazum o Programu Evropske unije, Digitalna Evropa za period 2021-2027, ima za cilj jačanje međunarodne saradnje i podršku ekonomskom razvoju sa posebnim akcentom na mala i srednja preduzeća. Tim Programom omogućilo bi se pravnim subjektima Srbije učešće u konkursima za dodelu bespovratnih sredstava u oblastima računarstva visokih performansi, veštačke inteligencije, naprednih digitalnih veština, razvoja i najbolje primene digitalnih kapaciteta i interoperabilonosti. Na osnovu sporazuma pravna i fizička lica sa prebivalištem, odnosno sedištem u Srbiji će u Evropskoj uniji moći da apliciraju za finansiranje svojih projekata i biće u ravnopravnom položaju sa subjektima iz zemalja članica EU, čime će se u velikoj meri poboljšati uslovi za rad i razvoj u oblasti digitalizacije. Ukupna vrednost ovog sedmogodišnjeg programa procenjuje se na 7,5 milijardi evra, od čega je najviše opredeljeno za oblasti računarstva visokih performansi 2,2 milijardi evra i veštačku inteligenciju 2,1 milijardi evra.(30. juna)
EULEKS prati 109 slučajeva koji uključuju i uhapšene Srbe
PRIŠTINA – U skladu sa mandatom Euleksa, koji predviđa neprekidno nadgledanje odabranih slučajeva koje pokriva ceo lanac krivičnog pravosuđa, Misija preko svoje Jedinice za nadgledanje predmeta pomno nadgleda 109 slučajeva koji uključuju kosovske Srbe ili eventualno utiču na odnose među zajednicama, rečeno je za Tanjug u Euleksu. Iz Euleksa tvrde da ovo nadgledanje podrazumeva pojedince koji se nalaze u pritvoru, kao i slučajeve povezane sa krizom oko registarskih tablica iz 2022. godine, sa postupcima eksproprijacije javnog i privatnog zemljišta na severu KiM, ali i slučajeve u vezi sa, kako se navodi u odgovoru Euleksa Tanjugu, nedavnim nasiljem na severu. “S obzirom na redovno i mobilno prisustvo korektivnih stručnjaka Euleksa u svim korektivnim ustanovama na Kosovu, Euleksovi korektivni stručnjaci su takođe posetili pritvorenike M.M, D.O. i R.P. kako bi pratili uslove njihovog pritvora. Niko od njih nije imao primedbi na uslove pritvora i postupanje zatvorskog osoblja. U vreme sastanaka, pritvorenici M.M. i D.O. pokazivali su znakove povreda. Euleks je obavešten da je njihove povrede evidentiralo medicinsko osoblje tokom prijema, u skladu sa relevantnim procedurama, i da im je propisan medicinski tretman. Korektivni stručnjak Euleksa juče je posetio i N.O.”, navode iz Euleksa. Naglašava se da će misija Euleksa nastaviti da izveštava o svim slučajevima koji su deo mandata Euleksa. Cilj nadgledanja ovih slučajeva je podrška odabranim institucijama vladavine prava, kako bi se povećala njihova efikasnost, održivost, multietničnost i odgovornosti, bez političkog mešanja i u skladu sa međunarodnim standardima ljudskih prava i najboljom evropskom praksom, poručuju iz Euleksa.(1. jula)
Nekoliko evroposlanika traži uslovljavanje fondovima EU u procesu proširenja
BRISEL- Devetnaest evroposlanika uputilo je pismo predsednici Evropske komisije i dvojici komesara u kojem traže da se proces proširenja EU uslovi pristupom evropskim fondovima. U pismu u koje je Tanjug imao uvid, a koje je upućeno Ursuli fon der Lajen i evropskim komesarima za pravosuđe i proširenje Didije Rejndersu i Oliveru Varheljiju piše da snažno podržavaju novu politiku od četiri stuba na Zapadnom Balkanu, ali da žele da istaknu neke tačke relevantne za uspeh celokupne politike EU prema Zapadnom Balkanu, Istočno partnerstvo i politiku proširenja EU u budućnosti. „Čvrsto vjerujemo da je naša politika proširenja na važnoj raskrsnici, ne samo za zemlje kandidate, već i za zemlje EU i njene države članice. Suočavamo se sa političkim okruženjem obeleženim rastućim autoritarizmom i neprijateljstvom prema osnovnim demokratskim principima i standardima, što slabi vladavinu prava i ograničava slobodu medija i demokratske vrednosti“, navodi se u pismu. Kako navode u svetlu razvoja događaja na terenu, posebno geopolitičkih promena koje je donela ilegalna agresija Rusije na Ukrajinu, mora da se ojača borba za vladavinu prava i poštovanje demokratskih vrednosti u zemljama kandidatima. „Unutar EU, bili smo dovoljno politički mudri da razvijemo mehanizme uslovljavanja za pristup država članica EU fondovima i poboljšali smo alate za borbu protiv zloupotrebe ovih sredstava uspostavljanjem EPPO-a i jačanjem prekogranične saradnje tužilaca. Demokratska regresija ili stagnacija izazov je našim političkim ciljevima, kao i sve veća prepreka preko potrebnim reformama u zemljama Zapadnog Balkana. Da se ne bi suočili sa istim izazovima u slučaju Ukrajine, Moldavije i Gruzije, moramo da uspostavimo kredibilan mehanizam uslovljavanja koji sprečava nazadovanje demokratije i unapređuje reformske procese u zemljama kandidatima“, navodi se u pismu. To je neophodno, navode evropsoslanici, kako bi se obezbedila kredibilnost politika EU i procesa proširenja, kao i ojačala pozicija EU u ovako napetim geopolitičkim okolnostima, posebno u odnosu na nedemokratske i autoritarne takmičare. „U tom kontekstu, a uzimajući u obzir nedavne zaključke Revizorskog suda, tražimo od Komisije da objavi javno dostupne nacrt smjernica o implementaciji mehanizma uslovljavanja koji je povezan s mehanizmima spoljne pomoći EU (IPA3, NDICI, MFA i sektorska budžetska podrška EU itd.). Ove smernice trebale bi biti osnova za strukturisano razmatranje suzakonodalaca o primeni uslovljenosti vladavine prava. Ovo fundamentalno pitanje bi trebalo da bude prioritet za ovaj Kolegijum, kao i za narednu Komisiju“, navodi se u pismu. Takođe, evroposlanici predlažu nadležnosti EPPO-a na sve fondove EU namenjene politikama proširenja uz napomenu da verujuo da ovlašćenja EPPO-a mogu da spreče zloupotrebu EU fondova u zemljama kandidatima kao što to čini u državama članicama, dok istovremeno jačaju vladavinu prava i obezbeđuju nezavisnost istraga i procesuiranja krivičnih dela vezanih za EU sredstva. Kako kažu to bi trebalo da se uradi u okviru predloženog trećeg stuba od strane predsednika Komisije i u okviru fazne integracije zemalja kandidata. „Smatramo da mehanizam uslovljavanja koji reguliše pristup zemalja kandidata EU fondovima treba da ojača kako bi se osigurala implementacija i nastavak reformi u oblasti vladavine prava, slobode medija i demokratskih standarda“, zaključuje se u pismu. Pismo je potpisalo pet slovenačkih evroposlanika, po dvoje mađarskih, austrijskih, nemačkih, holandskih evroposlanika i po jedan iz Litvanije, Italije, Hrvatske, Rumunije, Finske i Belgije.(1. jula)
EK pokrenula investiconi paket u vrednosti od 2,1 milijardu evra za Z.Balkan
BRISEL – Evropska komisija pokrenula je novi finansijski paket za podršku 14 vodećih investicionih projekata u oblasti transporta, energetike, životne sredine, ljudskog kapitala i podrške privatnom sektoru na Zapadnom Balkanu, u vrednosti od 2,1 milijardu evra. Kako se navodi u saopštenju objavljenom na sajtu Evropske komisije, ovo je peti investicioni paket u okviru Ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan. Projekti su pripremljeni u bliskoj saradnji sa partnerima na Zapadnom Balkanu i međunarodnim finansijskim institucijama kako bi se ubrzala evropska perspektiva regiona. Evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji rekao je da se novim investicionim paketom šalje glasna i jasna poruka partnerima sa Zapadnog Balkana, a to je da je njihova budućnost u EU i da „ostvarujemo stabilan napredak“ kako bismo prevazišli neravnomeran ekonomski razvoj. „Ovi projekti će bolje povezati zemlje regiona međusobno i sa EU, pomoći u dekarbonizaciji njihovih ekonomija i pružiti podršku konkurentnosti privatnog sektora u regionu“, rekao je Varhelji. On je pozvao partnere sa Zapadnog Balkana i međunarodne finansijske institucije da što pre pokrenu ove projekte kako bi građani i preduzeća u regionu mogli da imaju koristi od ovih investicija. Investicioni paket od 2,1 milijardu evra, koji uključuje 528 miliona evra grantova EU iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III), dodatne bilateralne doprinose država članica EU i Norveške, zajmove međunarodnih finansijskih institucija i doprinose privreda Zapadnog Balkana, u petak je podržao Operativni odbor Investicionog okvira za Zapadni Balkan (VBIF). (1.jula)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.